Школски лист

— 87 —

уједно опоменуо, да се паште, да се уподобљавају узору своме Богу — нкје и не може бити хришћанско васпитање у противности и олреци с природом човечјом. На против по плодовима хришћанског васпитања у току од две хиљаде година, уверавамо се, да оно потпуно задовољава све потребе човечје и да се свако друго, нехришћанско васпитање, као и свака друга неприродност грозно свети, јер је света истина, да ое повређена природа свети, и да је освета њезина најужаснија. Ни једна истина није с тога истина, што ју људи за такову примаЈу и признају, већ она је истина с тога, што у суштини својој нема ничега лажног, те с тога истина остаје истина до века, признавали је људи за такову или не ; а таква истина — сама по себи — је и тврдња, да у васпитању нема другог темеља, ван онога који је постављен, а тај је Исус Христос. (Овршиће се.) Ст. С. ИлкиЂ.

ДЕЧИЈИ ЗЛОЧИНИ. —- По др. В. Рајну и Е. Шолцу. (Наставак.) Него да се вратимо самој ствари. Рекли смо да природа детиња игра велику улогу у дечијим злочинима, те смо ту споменули и урођено злочинство. Међутим о урођеном злочинству не можемо гововити у толико са нагласком, шго та теорија није још решена са свим. Кад би се пак та теорија доказала са свим, онда би у том случају била искључена могућност поправљања такове деце. А то би било велико зло! У спољашње узроке морамо споменути: 1. Рђаво домаће васпитање. Оно је од врло великог значаја. Каква је породица детиња, у којој је оно никло и одрасло, каква је религија и морал у породици, такав ће мање-више бити човек из те породице, те ће у детињству добијени појмови о моралу и религији имати и после великог утицаја на њ. Ту значи дакле почети са васнитањем деце. Но свако домаће васпитање не гледа да У детету развија религијозно-морални карактер и много се не би чак ни смело назвати васпитањем. Домаће васпитање зависи нарочнто од оца и матере. Отуд и оне пословице: „Каква мати таква кћи"; „IIе пада ивер далеко од кладе". А то хоће другим речима