Школски лист

— 36 —

разноврсна уживања, по другима за државне интересе, а по трећима на потпуну независност од спољашњега света и т. п. Ни мало не побија преднаведену тврдњу нашу ни тај Факат, што се међу њима нашло и таквих, који на супрот наведеним начелима заступаху начела трезвене умерености, јер и они не имађаху друге цељи, осим те, да умереношћу оспособе човека на што издржљивије и што дуготрајније уживање земних сласти. У васпитању, које спремаше васпитанике цигло на државне интересе, такође не бејаше ничег узвишеног, јер преотавници овога правца, не чинише то с тога, што државу сматраху за моралну заједницу с вишим духовним циљем, већ чинише то једино у интересу унутарње силе и надиоћи своје државе над суседним државама. Па ако и бејаше васпитача, који настојаваху, да човека помоћу васпитања, одвоје од спољашњега света, те тако да га сачувају од чуствености и путености, — и њиховој теорији гледе васпитања недостајаше идеалне подлоге, јер се осниваше на надутости и високоумљу, а не на правој људској врлини — љубави према ближњему и милосрђу. Но и кад би могли признати, да незнабожачки мудраци проповедаху правилна начела о васпитању, ипак тврдимо, да она не би донела жељена плода, јер их они не знађаху заступати и бранити тако, да и душу своју иоложе за њих. Јест њима мило и лако бејаше проповедати леиа начела. из још лепших палата и летњиковаца, али се самопрегорно за њих борити, страдати и умрети они не хтедоше и не могоше. Дозволимо шта више, да је који и умро због својих начела, али додајмо одмах, да то није учинио својевољно, већ је умро насилно и по невољи ; па све кад би се и својевољно жртвовао за своја начела, ни тиме им још не би прибавио божанскога карактера; својевољна смрт одушевљена поборника извесних идеја, још није несумњиви доказ, да су му начела била од Бога; она су могла бити мањевише узвишени и правилни производи људског ума, али никако не свете, сигурне и необориве истине. Овакву истину могао Је проповедати само онај, који је овоју учитељску мисију од Бога добио и иоту чудесима потпрђивао, а такав од Бога послати учитељ и васпитач човечанства бејаше — наш преблаги Спаситељ Исус Христос. Па пошто је дакле Исус Христос као једини истинити и најсавршенији тумач воље Божје, опомињао људе, да буду спвршени, као што је и Отац небесни савршен (Мат. 5. 48.) — а тиме их