Школски лист

мостима дете рано улази у крчму и ка$ану, те полако страсти и пороци почињу владати њиме. Пре времена се одају алкохолном ПН ћу, те у пићу многи удари на странпутицу неморала и других злочина. б. У већим местима деца се употребљавају за разношење раних јутрењих листова. Многи родитељ зато само шаље дете сво1в да разноси новине, да би и дете, као што се то обично вели, привредило што кући. Али такав је родитељ неродитељ, а отац неотац. Није слабачко и нежно дете позвано да својом малом, и крвавом зарадом издржава породицу, него је то дужност родитељска. Дете, у место да спава свој слатки јутарњи сан, мора пре зоре да јури у штампарију по новине, да их у влажном јесењем и хладном зимњем јутру разнесе претплатницима, за ону награду, која је довољна да му се отац њом може опити. А што му дете у оном јутарњем полумраку види много што-шта што не би требало; што се по кућама, у које сврће ради раздавања новина, сусрета са слушкињама, послужитеља и другима, о томе такови вајни родитељи слабо воде рачуна. Још кад се дода, да то деге полази у школу, те да преко дана мора ићи и бити у школи, онда се човек одиста мора сажалити на „невину и срећну" младост, што је некоји сиротан тако горко проводи. 6. Густа насељеност, високи тесни и влажни станови, па борба за опстанак, која је особито у великим и Фабричким местима велика, покретачи су многог дечијег злочина. Непобитна је чињеница, да у великим варошима има највише сироте деце. Али и та се већином рађају слаба, болесна или неспособна за рад. А такова после доцније најлакше и пропадају. 7. Према горе изложеном, многи ће помислити, да је бар у мањим варошима и местима у том погледу добро. Али ни ту се не може рећи, да у њима тече мед и млеко. И ако су овде деца мање изложена утисцима великоварошког и Фабричког живота и ако су сачувани од многог чега, што велика варош пружа својој деци, нису ретки дечији злочини ни у мањим местима. Какав је ту узрок ? Рђава организација продужних (поФторних) школа. Дете наиушта свакидашњу школу од 12, 13 и 14 година. И баш у времену, кад је школино вођење и увођење у живот најпотребније, њезин је утицај веома мален, скоро никакав. Док је дете до своје ^2. и 14. године сва школина знања примало без икаквог коментара са своје стране, од 14. године радо хоће да критикује све по