Школски лист

— 40 -

својем личном уверењу. Ништа неће оставити некритиковано, па ни самог учитеља свога. У том добу кад је дете почедо да ревонује, како је данас уређена продужна школа, оно је по готову остављено само себи. Школа, која треба да васпитава и чији је највиши васпитни циљ образовање моралног карактера, како ће савесно да врши овде свој задатак, кад је време њеног васпитавања тако кратко, те дечак у истини и не може доћи под њен утицај. Од 14 — 18. године остављена су деца, особито сељачка, са свим сама себи. Ту би се могло помоћи само тако, кад би се школино вођење, у каквој то било Форми, пренело и преко тог рока, т. ј. преко 14. па све до осамнаесте године. Вођење детињег критиковања, доведено то у границама пет највиших васпитних максима: идеје савршенства, унутарње слободе, права, правде и благовољења, то би се могло поотавити за задатак школе у том добу. Таква школа снажила би здрава и логична уверења, те би сав рад и мисли својих ученика доводила у свезу са практичном страном живота. Таква би школа била дакле уједно и школа практичног живота. 8. Ова наша излагања била би непотпуна, кад не би споменули и опадање религијске свести. Али ту носи одговорност на себи домаће васпитање и школа, а о њима смо већ говорили. Једино што овде имамо да приметимо, то је, да се религијска свест може развити само код детета из здраве, религијозно-моралне породице и из праве васпитне школе. И за једним и за другим треба истиноки да тежимо ! И овде ћемо да застанемо! Као што смо видели, узроци дечијих злочина налазе се у самој природи детињој, у друштву, у приликама, т. ј. они су свуд и свугде. И ако су они ухватили широке дименсије, не треба мислити, да се они не могу потискивати и лечити. У овом другом делу што долази изнећемо шта раде против дечијих злочина закони појединих држава, као и реФорме, које би требало увести. У колико би се те реФорме више и савесније употребљавале, у толико држимо, да би и дечијих злочина бивало све мање и мање. (Наставиће се.) Г 0 В 0 Р што га је о светом Сави 1900. год. у женској учитељској школи сомборској држао Јован ЖивојнОвиЂ про®есор. (Свршетак.) Па и наша повесница нам то исто потврђује, што но и општа човечанска.