Школски лист

— 95 —

ТОДОР ДИДИЋ. Од живих учитеља, тешко да има данас старија човека, но што је Тодор Димић, умировљени новосадски учитељ. Наше млађе учитељско покољење слабо разбира за своје старије садругове и уживило се, већином, у тим мислима, да у старије доба, особито у првој половини минулог 19. столећа није ни било спремних и умних учитеља, те држе, да је школско поље у нас, хога времена, било поверено и обделовано од самих незналица; занатлија, ислужених војника, црквењака и т. д. и суде, да је пре данашњег доба владала на том пољу тама и да је тек наше доба разгонило ту таму и унело светлооти у школске просторије. Са таких мисли многи се млад учитељ понесе и уобрази, постане охол, и онда не учи и не чита ништа даље и мисли, да од оног цедагошког и методичког сала, што је прибрао у учитељској школи, може живети за свих 40 или 50 година учитељског рада, који му цредстоји. Таке мисли штете школу и наставу народну и одвлаче учитељски сталеж назад, те ће добро бити, да изнесемо по некад нашем млађем учитељству по који пример из старијег учитељског кола, који може служити за углед млађем нараштају и у спреми, и у раду, и у издржљивосги, а поглавито у скромности, која тако лепо доликује и тако дивно пристаЈе уз таЈ сталеж. А за то, мислимо, да ће најприкладнији бити пример нашег, можда најстаријег друга и пријатеља, Тодора ДимиКа. Родио се у Баваништу, у Банату, 1815. године, и данас му је 85. година живота. Сад живи у Београду, код своје кћери Емилије, свршене учитељице, удате за Богољуба ЈовановиЛа , кр. српског штатистичара. Нећемо да нагађамо и да пабирчимо по животу овог образованог и одвећ. скромног човека, него ћемо пустити, да он сам приповеда о себи онако, како је нама, на нашу молбу, прошле године, октобра месеца приповедао и онда ћете видети, колика снага и самопоуздање може да се развије у младом човеку и колико може да савлада и да научи човек, који има воље за науку и љубави за књигу. ЗРго шетог1а. У Ваваништу мом месту рођења ишао сам у српску основну школу. Кад сам већ велики ђак био, морао сам не само недељом и