Школски лист

празником него сваки дан на вечерње, јутрење и часове у цркву ићи, на сам цео Часловац, Псалтир, ^ноге стихире, скоро евију светаца тропаре, сва јектенија и све молитве што свештеници јавно у цркви читају, сва недељна и празнична јеванђелија а такође и свих 8 гласова скоро све на памет научио, у школи пак научио сам све ирмосе, причастна и друге неке црквене песме и то ми је скоро све и до данас у намети остало, а ишао сам и у немачку тривиалну школу. Кад сам већ одрастан био, местни неки учитељ Тима Аћимовић видећи да ја цео обред црквени разумем, одведе ме у Панчево к окружном школском директору Давиду Рајићу, који је неку приватну препарандију држао, где сам ја доцније знајући још из српске школе славенску граматику — оне друге препаранде поучавао и преслишавао. — У то време бавио се у Панчеву код директора на косту „Славено-Сербски" списатељ Јоаким Вујић и његовим поводом а под руководством самог директора изигравали смо ми препаранди неке позоришне представе, као : Велизара,*) Ромеа и Јулију, Менчикова и др. У некој представи ја сам изигравао неку ролу под именом „Анзелма" тако да ми је публика аплаудирала и после представе опет ме на бину изазвала, где сам јој се по обичају поклонио, а она ми на ново тапшала вичући; живио! Очда сам заволео позоришна дела, али и иначе какве год сам се књиге дочепао, радо сам читао. Кад је директорова унука умрла, ја сам јој написао неко надгробно слово, али стидећи се изићи с њим пред публику и изговорити га, дао сам га неком препаранду Мити Небригићу, те га је он у цркви изговорио. Овде се нисам смео усудити говорити пред светом, а на позорници на против био сам врло слободан. По неки пут шиљао ме директор којегде као: у Хомољицу, Долово, Баваниште и Иланџу, те сам болесне учитеље замењивао, или док је који учитељ ишао у Тамишвар да се зађакони или запопи. — За тим ме пошље у Орловат у женску школу за спомоћника, а после у Брестовац у Банату за учитеља. Ту сам већ почео како побожне за Божић, за мај месец — тако и друге којекавке па и еротичне, песмице правити и писати. Дотле сам ја многе оде које у Љетописима које у другим књигама

*) Сећам се оне песме ленога Ведизара: „Здрвви буд'те срећна брако! Ви у миру живушчи; За вас Творца хоћу молит', За ваш живот будушчи" итд. а такође и оне песме ив Менчикова : „Нешчастно поворишче, нешчатна ивмјено! итд. и данас знам те песме и на памет и да их певам, па и још неке друге.