Школски лист

— 82 —

Има у њезиној души додуше још једно „ја," које јој под душом неких добрих књига по некад дошаптива критику за ово прво самосвјесно „ја" — али таке се критике одбаце и ућуте. Боже мој — чудим се гдекада — млада дјевојка — па такова без живота! Такова „практична памет," која се ама никад не подаје сасвијем никојему допису, никојему дјелу, никојему чувству, никојој наслади, никојој страсти! Веле неки, да је овака самосвијест знак вишег душевног развитка, али ја велим, да је она нешто, што неизмјерно слаби чувствени живот, нешто што отима ону дражест лијепој младости. А ипак она вазда у себи носи критику себе саме. С тиме она откида од цијелости потребну на то чест духа — те тако она сав живот и све дојмове осјећа не у цијелости, већ само преосталим дијелом душе. . . А није ли то нешто неприродно, мучно ? Јест, мучно је као што би било за птицу мучно летети једним крилом. Одатле блазираност, цинизам у младежи. Таково биће није кадро, да сву своју снагу сједини за једно дјело, за један рад јер носи у себи два човјека, од којих док један критикује и приговара, други живи само пола — животом и губи сваку сталност. Такове особе ријетко ће починити непромишљен чин — у њих нема младалачких будалаштина — све је ту тобоже коректно. Поезија религије и сласт молитве никад није понијела моју малу Лилу у више СФере. Она сама о себи каже, да није биготка. Жила ми се не једном са правилним цртама лијепог лица причини као Аспазија са очима Бап1;е-ове ВеаИсе, а с посмејком Јелене, која снива о тајнама Елизејских сласти. Дакле атеисткиња ? Ах — не — како би то била ? Атеизам није више у моди. Данашња ФилозоФија не држи више материју за ' алФу и омегу свега — већ на разна велика питања одговара „Не знам." И ово „не знам!" упило се скроз и скроз у душе младе чељади. „Не знам!", „не знам!" — ова је велика импотенција људског разума управо трагички окружила младе душе вијека свијетла и папира. И не једном долази ми воља, те се поставим пред модерну филозофију — ту голему зграду од карата, те јој горко приговарам: „0 да — ја се дивим твојој тријезности, ја се дивим тачности твоје анализе — али при свем том — ти си нас филозофијо унесрећила! Ти немаш, како сама признајеш, доста снаге да одговориш на прво од сила питања — а имала си доста снаге и воље, да подкопаш