Школски лист

лоје ухваае у науку, и у вјеру, која ми је на сва питања одговарала не само стално већ и слатко и убедљиво. 0 познам те ја сада! 'Гвоја је метода, твоја је суштина — скепцитизам и критика. Тим си скеитицизмом отровала сву наивност и невиност'филадих душа, све нерве њиховог свежег духа — све, све! Душа њихова вуче једно своје крило по земљи»— по праху и блату! Мислиш ли, да нрераФинирани нерви, па естетична потреба и способност естетичног уживања природе и умјетнина може да јој накнаа;и морална начела ? Може да по очима од цинизма? Вараш се онда! Из естетичних нерва модерне младежи извире деликатност осјећаја — то је додуше истина, али ти су осјећаји ипак као у зраку објешени, јер се не оснивају ни на каквом догмату, ни на каквој тврдој вјери. Она нема за то ни циља, кому би живот свој посветила, већ живи као што ЗЈепкЈе^шх вели „уеве1о тЈегге" — весела звијерка, Лила је у осталом имала више страница у души, него што их обично имају госпођице њезинога доба. Већина тих страница ће дакако истом будућност да испише, али свакако је у ње мјеста за врло лијепе ствари. Осим тога имала је ванредно мили начин подизања главе код разговора и умјела је дражесно гледати право у зеницу, ономе коме је говорила. А и ово је „сова гага" у наших обичних дјевица. „То тбј 1ур! и рекао би пољачки првак новелиста. * * «• Има бића, срдаца, душа, које су налик на шумско цвијеће. Баш онда најлепше, најинтензивније мирише, када је погажен и сок му најбољи истиснут. Међу ове припадају и све ванредно слатке ћуди, којима је наЈвећа потреба, да имаду око себе пријазну атмосФеру, иначе им је зло и страшно. Види се то већ код мање дјеце, а још више код дјевица. Извире то из неизмјерне деликатности срца, коју узгој ваља да чува и почитује; што се ријетко чини. Лада бијаше такова ћуд. И очувала је ту слаткоћу срца до своје шеснаесте године, тек Је онда запала у друштво где је владала чудна смјеса идеЈ *а и назора, које су пали попут отровна Фермента, попут киселе капље у слатку текућину њезина срца и ту стале раскисивати и узнемиривати глатку површину младе те индивидуалности. Њој је требала у узгоју и живота неба спокојна, синтетична равнотежа, која се не обазире на малишаве ситнице, које узнемирују и узбуђују. А у нашем модерном друштву и узгоју свега има прије, него тога. Тек што год