Школски лист

ситно и мало постаје камен смутње, увреде и немира — па се онда због тога обично занемаре ствари заиста вриједне и велике. Само гледајте како људи живе! Све им руководе живци! — Због какве мале ријечи обарају људи читаву срећу једног или вишз живота! А све су то појаве болесне воље, ништа друго. . . За младу душу нема горега од разочарања, оно квари карактер, отимље му снагу, слаби га. После сваког разочаравања млада је душа сиромашнија, налик је на банкротера, налик је на наду, која је стајала у своме цвату, у своме зениту, па сад одједаред нагло иде у долину, одкуд душе хлад и мрак; у долину где нема сунца да полиже мраз, тог драгог сунца које топло попије свако зрнце леда као да је шећер. . . ЈГотов цвјетак стрепи Од сунашца жива Па погнуте главе Ноћ чаробну снива. Алекса ШантиИ. Лотов цвјете — моја ЈГада! Чини ми се твоја душа попут бјеле црквице, која високо на бријегу стоји — као отргнута од свјета пуна поезије и љепоте. .Ње се тиче као типа врсте оно, што је рекао бЈепкЈе^шсг у својем најбољем дјелу „Без догмата" о људима модерног доба у опће: Во ш( Ј 2182, па кагс1еј киНигге, 1ак ^угабпо^апеј, тогезг пар1§ас к>, со 81е рЈзге па ракасћ ге згк1ет 1ић рогсе1апа: „Гга§?1е!" Тођ1е, кЈ:огу с1исћоуо роћо<ЗгЈ82 г А1еп, тп1е 1 (Јг1е81а1;ети, с1оћгге 1 тИо јез! гус г ЈисЈгтЈ, тајасуга1 1ак ^ус^овкопаЈопе пету; а1е јебН гесћсевг соа па 1еј рос^алује ћи^о^ас, 1о с!е озкге^ат ге С1 ће1к1 па §*од^е г1еса. Сгу туаПг, ге С1 труј^огт (1у1е1апсЈ гус1от п1е тизга ргге§гас чу ^а1се о ћу! г ЈиЗггш, тајасут1 1;е§1е пету §гиће ти8ки1у 1 §гића 8коге? (Ама видиш на свакој култури, која је тако раФинована, можеш написати то, што се пише на скрињама са стаклом или порцеланом: „Рга^Пе!" (гегћгесћПсћ). Теби, који си душевног покољења из Атине, мени и десетоме добро је и мило живјети с људима, који имаду тако истанчене живце; али хтеднеш ли нешто на томе основу да градиш, то те морам упозорити, да ти лако греде могу на главу пасти. Или зар мислиш, да ови умјетни дилетанти живота не морају да тај живот свој про-