Школски лист

— 85 —

играју у борби са људма, који имају јаке живце, тврде мишице и дебелу кожу?) 0, Лада, лотови цвјете .... * * * Ето нове слике! Ово је дјевојче тако различно од других, као да је са друге планете. Често сам се у то дубоко замислила! II на чем се оснива та голема разлика? На катехизмовој простоти њене душе. Без сумње само на том, сада то видим јасно — али ипак још не сасвијем јасно и широко, јер сам сама у души тако многострана и замршена, да сам готово изгубила смисао простоте. „Слушам њен глас, али је не видим" — ето тако. Мој душевни поглед трпи на некој врсти далтонизма, те не може да разликује неке шаре. Мени не може да се смести у главу, како је могуће да неко неки назор — па макар он био и вјековима устаљен и посвећен — просто и без даљег истраживања примити у се и њега се држати — а да му не дође воља, да тај назор, то вјеровање не погледа и разгледа са свих страна, да га не растави на дјелове, а те дјелове опет на атоме, и још на мање, све дотле док се сав не расне у прах, који се више неда укалупити у првотни калуп. И зато ја нисам разумјела ћуд моје мале пркјатељице Љубе. Нознавах ју од малена, па сад ето као осамнаесто-годишњу дјевојку, стајах пред њом и чудих се. Она ми је откривала сву душу без икаквих обзира и заслона. Задивила ме управо сталнопгћу својих назора; којом се тако разликовала од њених другарица и од мене саме. Њој никад нити за секунду није на ум пало, да посумња о неком правилу морала, којега је вјера и друштво људско признало и посветило. Н>ој је то право било необорива светиња; прешло јој је у природу чврсто и тврдо. И колико је доживјела напасти, колико разних дојмова ! Али никада није колебала, ни сумњала, на коју ли ће страну, ,.коме ли ће приволети царству!" Душа је њезина тако изврсно разликовала пљеву од зрња, да ту о каквом помјешању или нејасности не бијаше ни говора. Она бијаше неприступна за све „што ни^е у реду" као снијежна глава алпинска стајала је у мојим очима високо изнад дјевојака њезинога доба и времена . . . Друге дјевојке и не можеш одвести на ту висину — јер би им тамо даха понестало ....