Школски лист

- 86 —

I <Мше 816 ^у1ко, ге к\уја1у Ро(1 1;\\ г е1ш б^оратх П1е гозпа Ту г1о!у тој р!аки бкггусЛаЈу, Ту таји, 1у гаји, (у ^Јозпо! ВгепМетсз.*) ДШЈИ ЗЛОЧИНН. — По др. В. Рајну и Е. Шолцу. (Свршетак.) Да бацимо прво историјеки поглед на те установе ! Цео судски поступак са децом-злочинцима још је у неку руку нов. Тако је и са начином, како се казне за децу одређују и извршују. РеФОрма у корист осуђених дечијих здочинаца, која већ од неколико векова влада на том пољу, потпомагана је нарочито наглашавањем хришћанских принципа, као и пројектима разних научењака, Филантропа, и правих хришћана. Та реФорма развијала се у неком извесном правцу, не полазећи једнострано са захтева казне, него енергично тежећи за тим, да се ти млади злочинци васпитавају у место да се казне, јер је знала да казна имаде ужасне последице. Она тежи још и данас за развијањем и снажењем морзлне односно морално-религијозне свести у такове деце, те се свим силама стара, да их начини корисним члановима људског друштва. У средњем веку нису имали никаква обзира према младости осуђеника. Тешким телесним казнама и затвором сатирале су се у маси ексистенције, које би иначе, да је среће, помоћу васпитања били још добри и корисни људи. У 16. и у почетку 17. века показују се први приметни почетци неке реФорме, те су младе злочинце упућивали у предионице и радионице, које су међу тим за злочесту децу и младе просјаке одређене. У Холандији је била прихваћена та мисао. Другде је та мисао одбачена у толико, што су те радионице претварали у затворе и у њих смештали све могуће злочинце. У 18. веку стајали су затвори у том ногледу веома рђаво. У тавницама била је права морална помама. Мушки и женски апсеници живели су заједно и у заједничкој соби задовољавали се пијанчењем, игром и другим пороцима. У те се затворе пуштаху чак и деца,

* И чудим ое само, да цвјеке Под твојом ногом не расте Ти алати мој птићу крилати Ти мају, ти рају, ти цродеће.