Школски лист

87 —

те је тако нпр. приликом ревизије неке пруске тамнице у једној соби нађено четири лица, а међу њима један стари, препредени коњокрадица, један дечко од 14—16 година и једна служавка од 20 година. Нека промена у корист поправљања тога стања опазила се тек при крају 18. века. Ночетци тога покрета налазе се у оном научном, хуманом и строго религијском покрету, који је у половини и при крају 18. века захватио све културне државе онога доба. Америчким Квекерима припада неоспорна заслуга, што су они први предузели практичне мере у тој ствари, пошто су 1776. године основали ./Гће РћПас1е1рћЈа 8оше1;у Гог А8818Јлп§ сШгебзес! Ртопегз". Даље је заслуга Енглеза Јоћ. Но\уагс18-а, који је неуморно походио све затворе Енглеске и континента и на послетку увео основне реФорме. Али је Америка и на даље остала земља, у којој се радило на побољшању стања за дечије злочинце. Квекери се у Пенсилванији, одмах после извојеване независности, дадоше на посао. Почеше зидати затворе са ћелијама, да би се апсеници могли делити. Ту су затварали и осуђену децу. Међутим није било могуће оделити их са свим од одрасдих и избећи сваки додир с њима. У исто доба видело се, да се царство злочинаца рекрутује баш из занемарене деце, те се и поставила лозинка: Одвојити децу од одраслих и основати нарочите заводе за децу! Та мисао продре и 1825. године оснује се први такав завод на острву Рендо, (Еапс1а11) код Њујорка, иод именом: „Ноизе о! ге!"и§е Јог јиуепПе сЈеН^иеп^з". За кратко време пођоше и друге државе тим стопама, тако, да данас све америчке државе имају „ЕеГогта1;опе8 Гог јиуепПе оВГеп(1ег8". Међутим, да би се деца чувала од злочина, решено је, да се и занемарена и напуштена деца брижљиво васпитавају. Али то проФилактично старање остављено је са свим приватном доброчинетву и на том пољу развијена је у Америци велика делатност, која се тамо потпомаже обилним новчаним прилозима. У Енглеској се то питање развијало врло тешко и споро, и ако у својој првој врло једноставној организацији. Али се у Енглеској још у пређашња времена имало обзира према деци. Још за време Хенрика УШ. одређује „АрргепМоезћЈр Ба\У8," да се децапросјаци од 5 —18 година дају каквом ваљаном занатлији на науку. Доцније су такову децу смештали у сиротињски дом. Но то се односило само на напуштену децу. Деца преко 14 година осуђивана су за злочин као и одрасли: на робију; депортацију, шта више