Школски лист

■

119

Божански учитељ наш, говорећи једном с ученицима својима, рече им, да нико нема веће љубави, од онога, који умире за друге. Говорећи ово, Исус Христос је изрекао само меру човечанске љубави, а не меру своје сспствене љубави. Његова љубав обсеже још даље. За Њега је мало да страда, да умре и да пролије крв своју за оне које љуби; Он хоће да се уједини с њима, Он хоће да Га они једу и пију, да Га у себи самима оваплоћавају. Ето то бејаше жеља Спаситељева, када је на догледу својих мука, установио велику и дивну тајну, коју ћете и ви скорим примити. II а када Исус Христос долази к вама с таквом љубављу зар не треба да и ви приступате к Њему, ако не с таквом љубављу — што у осталом није ни могуће — а оно барем свом јачином оне љубави, којом је испуњено срце ваше. Не мислите, да би то било веома тешко. Божански учитељ наш рекао је: ко љуби Мене, тај врши моје заповеди. Вршење заповеди, — ето то је основа и знак истинске љубави. Љубав се не састоји само у њежним речима, те ако ју вршењем закона Божјег не потврђујемо, доказујемо, да је љубав наша лажна, лицемерна. Због тога драга децо, тврдо се одлучите у срцима својима да се од сада у свему руководите законом Божјим. Обећајте се да ћете бити поштени, скромни, да ћете помагати сиромахе, да ћете бити праведни и справедљиви. То ће бити права љубав према Исусу Христу. Обратимо се дакле Господу Исусу Хриоту и рецимо му: Божански учитељу! Ти си ме заволио и зарад мене си Самога Себе смрти предао. Твоја је воља да се са мном сајединиш тако, да ти и ја будемо једно. Ти ме зовеш к Себи, Ти ми говориш: једи тело моје, пиј крв моју. Е да ли је ко чуо кад год такав позив ? Е да ли је ко видео где год такву љубав? Само и једино Бог може тако љубити своја створења. Али, Господе учини још једно чудо са мном, дај ми да Те могу љубити тако, као што Ти мене љубиш; дај ми да слушам заповеди Твоје и да вршим вољу Твоју. Тешко мени, ако Ти се приближим срцем обузетим земаљским бригама, надутим од гордости, исквареним грешним жељама и изнемоглим од мржње и пакости ! То би значило бацати Твоје драгоцено тело, тај еванђелски бисер, пред нечисте животиње. Тада бих Те узео у себе као Судију, а не као љубљеног и милостивог Спаситеља.