Школски лист

— 142 —

онда се је у млађано срдашце синовљево полагано ушуљало увјерење, да ту усред позоришта можда ипак има нешта више и љепше од онога обруча са свијећама. Шта да ради сиромах Јанко ? Домишљата глава брзо се досјети јаду. Загрли дакле свом снагом велике очеве чизме кано некад Симсон ступове храма, и стане се пењати, не би ли тако дошао до онога ужитка, кога доселе гледаше само на зачуђеним зеницама удивљене публике. Тај поступак поврати и оца „из онога свнјета," и он подиже своје чедо на ниво свијех наслада... Ох сретна ли Јанка! Сад је имао шта и видјети и гледао је — гледао. Ту доље бијаше велика дворана, гдје је дрвеће расло, а у средини краљевским сјајем одјевена госпоја, а уз њу витез са златним лончићем на глави и са огромном перјаницом. Најприје се разговараху — онда се свађаху — а напокон се стадоше тући. Јанку је било од срца жао оне лијепе госпође и кад тучња никако не хтједе престати, а „1а ће11е" нећ горко јаукаше — он као прави титез узе читаву а#еру на се и стаде најпродирљивим гласићем викати: Удрите га — удрите га! Сва се публика тргне из оног ганутог расположења, а Јанков отац преузе улогу Е|'1кбш|уа и побјеже из овог вилинског краја са сиојим витешким јединцем. Јелица БеловиЂ-Бернадзиковска. ОСВЕЋЕЊЕ ПРАВОСЛЛВНЕ ЦРКВЕ У САНТОВУ. Седамнаеотога септембра ове године освануо је у природи деп и красан јесењи, право рећи летљи дан, а иравославним душама — данас већ чувенога села Сантова — освануо је дан неописане родости, великога весеља. Радост ту њихову поделили су с њима и остала даљна и ближа им браћа по вери и језику, која реченога дана листом поврвеше у Сантово на велико славље ово њихово — освећење новог православног храма тамошњег. Његово Високопреосвећенство епиекоп бачки господин Митрофан ШевиК заиста није могао одредити значајнији и подеснији дан за освећење храма сантовачког, од овога дана, у који света наша мати црква држи помен свети" цама Софији и кћерима јој Вери, Љуби и Надежди, јер ће се од дана овога, па у далеку будућност, из светилишта православног храма сантовачкот величати премудрост Божја, и проповедати вера у Бога, љубав према Богу и сваком ближњем и сумљом непомућепа нада на благоат и милосрђе његово. Вера у божанско милосрђе и овом нас приликом уверава, да ће прве молитве принесене са новога жртвеника, а из нобожношћу украшена срца православног архијереја учинити, да се поменуте врлине богато уселе у срца братства цркве сантовачке, да они као верна чеда њезина покажу и докажу свима заклетим неиријатељима светога православља, да је дух којим их црква православна оживља мир и љубав, а оружје којим их оружа на борбу иротив навала и подвала — оружје правде и истине.