Школски лист

— 143 —

Н>егово Високопреосвећенство епископ бачки господин МитроФан са својом пратњом дошао је реченога дана из јутра у Сантово, где је на међи сеоској дочекан и у село допраћен од председника иравославне српске црквене опћине, надлежних преставника политичке власти и многих у бело обучених младих коњаника. Пуцањ прангија и тихо звонење звона са православног храма поздрављали су први долазак православног архипастира у овај скромни закутак срнског православља. После малог отпочинка у дому местног душебрижника г. Жарка Ј. Поповића, дошао је високонреосвећеии у нови храм, у који је по путу цвећем иосутом ушао и у потпуни архијерејски орнат се обукао. Затим је започело троносање храма, које је побожно и свечано обавио господин епископ уз припомоћ четрнаест свећеника и два ђакона. Када је свечани чин троносања свршен, започела је божанствена архијерејска литургија, на којој Је принесена нрва бескрвна жртва Богу живоме у славу, а за срећу православног становништва сантовачког и за спасење и опроштење грехова давно преминулих заблуделих синова православне цркве, који ју у она давна времена оставише и изневерише, и који се на данашњи дан у обитељима загробног живота свога за цело и поново зарадоваше, што им потомци погрешку покајаше. На крају свете литургије изговорио је високопреосвећени срдачним чуствима љубави према Вогу, краљу, домовини и пастви својој прожману поуку. У подне је био заједнички обед у црквеној порти, под нарочито намештеном сеницом. На обеду овом присутан је био високопреосвећени господин епискон, свећепетво и други гоети. За време обеда било је више здравица, а сантовачке невачице су певале разне црквене и светске песме, остали пак народ веселио се мало даље на истоме прос.тору, певајући и играјући. Око пет чапова но подне, испраћено многим народом и званичним особама, оставило је Њ. Високопреосвећенство Сантово, за цело с најлепшим успоменама. * Горућа жеља православних Срба сантовљана ево се испунила. Право. славни је храм подигнут у њиховој средини и са виеоке му куле и иаЈ 'удаљенијем оку на догледу блиста се позлаћени крст, који зар ејајем својим хоће и на далеко и на широко да објави и посведочи, како ј 'е некада у ових крајевих гоњени православни крсг, ево по ново — борбом прекаљен — засјао јачим и трајнијим ејајем Побожна тежња православног народа у Сантову, да се у своме храму Богу помоли, ево се остварила, јер ће од јако врата православног храма вазда им отворена бити, да у томе храму излевају чуства душе и срца свога пред Створитељем и Снаеитељем својим. У присенку ње1'ову паћи ће они од ееле спокојни и тихи пристан, у коме их не ће моћи захватити никаква бура верских смутња, а са освећена жртвеника његова питаће се пресветим телом и драгоценом крвљу Спаситељевом, на спас и срећу своју и својих. С њима заједно, клањамо се и ми величанству вечнога промисла говорећи: Слава и хвала Ти Боже на обилној милости и великом овом дару Твоме! Ст. С. Илкик