Школски лист

— 170 —

врсна срества, која су им на расположењу, да интелектуалне способности својега невинашцета одједном подигну на необично висок степен савршенства. Плутарх се већ тужи на такве родитеље, који из сујете и славољубља, хоће да од деце своје на силу створе научењачке аукторитете; да им деца у свему претекну своје вршњаке. Тиме само оптерете ум, да овај под силним теретом малаксава и проаада. Неприродна је дакле и одвратна појава такво дете, које је маторац и све друго, само не дете. Зелена и нсзрела је таква зрелост, која сама себе пре времена истроши и уништи. У стакленим расадницама помоћу паре добићемо пре времена зрело биље, али је исто тако њежно, да се већ под утицајем здрава и свежа ваздуха суши, вене и угине. Природно зрело воће касније успева, док напротив оно којега црв подгриза, изгледа да је пре зрело, а међутим је изнутра гњило, труло. 1Го неко њежно и нервозно дете, наклоњено је само по себи на прерану зрелост. За оваку децу прост народ верује, да не ће бити дуговека. А то је сасвим природно, јер уместо да такво слабуњаво и болешљиво дете оставе на миру, они га још више оптерећавају, усљед чега оно још више слаби, изнури се и пропада. Задатак домаћега васнитања је не да оптерети моћ ума, већ да му даје онолико хране колико је он у стању поднети и пробавити, јер не можемо за своју душевну својину сматрати оно што смо у душу нагомилали, већ само оно што нам је душа за своје усвојила. Платон је држао, да савршено незнање није толико опасно, колико нагомилана множина несвареног знања. А Квинтилијан вели, да сваки онај, који жели користи а не тежи за сујетом. не хита са учењем. Не може трчати онај, који још ни ићи не зна. Добро је испевао наш Чика-Јова, када је рекао: Свашта има своје време Онда лепо личи, Што ј' од Бога кому дано Тиме нек' се дичи. Једно доба служи за основу другоме. Пустимо дете нека се издети док му је време и не гонимо га пре времена из Едема невиности му у који се и онако никада више враћати не ће. Оставимо семе нека клија, јер иначе не ће никада сазрети.