Школски лист

177 —

читаву ноћ плаво небо, блиједу мјесечину и титрање звијезда... Кад је дошао у завод, није се могао друговима доста наприповиједати — та он готово друго ништа није говорио, већ о тим дивним, бајним ноћима, које сада мора провађати у заводској постељици. И ето, ирви иразник употријеби на то, да оде у шуму и да ужива опет у старим успоменама. Ујутро се јави страх у младој души, те за то измисли ону иоторију о лупежима, а хаљине своје остави у шуми међу шикарјем... Заиста интересантан случај из педагошке практике! Јављамо га јер знамо да ће многому од колега отвориги нов поглед у душу дјетињу и ми смо из тога случаја много научили Сањарски Евгенију! (ГГреведено из „Педагогическиј Сборник," новембар 1896. Санктпетербург наиисао А. С.). Хамлет. Мала је Јованка била оећ веома емандипована, мудра швигарица. Са оним својим густим. плетеницама на леђима и са радозналим, сибо-мудрим очима мишљаше, да јој се цијели свијет диви, бијаше у дну душе увјерена, да је сву мудрост кашиком појела, па да слободно малишни сво^ језичак кретати смије у сваком и најбиранијем друштву. Док су пак њене дружице само ћутале и слушале што старије говоре — чуо се Јованчин гласак у сваком разговору као цвркут малог врапчића у славујеву гају. Ваметну се разговор о операма. Изређаше Ромеа и Јулију с бајном сценом у мјесечини, споменуше Травиату са оценом пред смрт Фауста, Воссиссма и Лоенгрина — а Јованци се већ кријесиле очи .. . Она зна још Једну, коју нико не рече — би ли је споменула ? Ви не би ! Ви не би! Ие би — би ! Илану евојим ситним тенором: „Мени се највећма свиђа опера „0те1еМе"! Господа се насмјешише — али се свак не могаше досјетити јаду опере „0гпе1еие". „Биће Француска нова опера!" нашали се господин доктор. „Да, да, од занимљивог аутора и мотора". „Варјаче !" јрече судац. „А која вам се сцена ту најбоље свиђа, госпођице Јованка?" „Па зар не погађате — она, где долази дух! ' „Аха Хамлет, Хамлет хоћете да рекнете! Ремек „авонскога лабуда!" Па је ли чудо да се је Јованка прије сетила на „0ше1еМе" него на Хамлета! „0ше1еие" је свакако здравија храна за швигарицу, него Хамлет" — премасни сањарски Хамлет! ЕрОДоп ог1еап§. Украсни придјеви у свом грчко-латинском костиму задавају дјеци много „језиколома". Тако ми нека неки дан рече на мој упит за ову врсту језичних лепота да је то ,,ериће16п ог1еапа".