Школски лист

— 178 —

Конверзација модерних кевица. Сцена се догађа у неком свјетском пензијонату. Час одмора. Двије ученице највишег разреда „више школе," пођоше из перивоја горе у школу под изликом да желе кући писати, па сада сједе саме у великој дворани. Свака се подлактила и чаврљају. Обадвије су плавке, обадвије су лијепе. Марта има модре очи, висока је витка, блједолика. И плава јој се коса блиста као злато, кретње су јој живе. Ева је малена округла, граховичастих очију, жуте косе. Марта рече: „Кажем ти да ће Гретин лист сада доћи !" Рачунај де, само! У понедељак бијаше вјенчање, исто вече одпутовали су у Абацију, дакле до данас могла је писати. Та обећала нам је тврдо, да ће нам одмах писати, чим се уда; лист је већ на пошти мала Алиса обећала ми га донијети крадом из одјела „рое! геб1ап1е". Она ће то учинити! Ева. Први лист „роб^ гебкап^е!'' Марта ће весело: Ах! ето Алисе! (Обухвате малу и изљубе ју бурно, узму је на крило и даду јој чоколаде, а Алиса њима изгледани лист. Оде). Ева (отвара свечано лист). 0, како сам радознала! Осам страна Марта: (Чита). Драге моје! Ево видите, одржала сам ријеч. Јуче стигосмо у Абацију, а данас већ пишем. Видите дакле, да на вас нијесам заборавила и да се радо сјећам на лијепо вријеме, које смо заједно у пензионату провели. (Ева: — Пх — таке успомене — ништа особито!) Нут бијаше красан, очи не могох доста напасти на дивним видицима. Замислите (сада слиједи описивање онога кроја. — Ева и Марта све то брже прелистају). Јанко је ванредно добар ; Марта и Ева: једва једанпут нешто о њему ! Станујемо у хотелу ,.Ве11е тие" (описивиње хотела — опет прескоче). Јанко је елегантан и љубазан, описивање његових врлина — кевице опет прелете) — — — удајте се скоро, да будете тако сретне, као ваша одана Грета. Кевице се некако разочарано погледају, а онда ће Марта : Ала ми листа! Баш је било вриједно писати ! осам страна и мало па ништа ! Као да нас занима описивање пута! Ала ми листа! И више нијесу писале удатој пријатељици. Иа „Меандра." Из мога дјетињства. Бијаше једном нека веома размажена дјевојчица а та дјевојчица била сам ја. Свуда бих се створила и у ^екстра соби" и у пивници, и на двору и у кухињи, а најрадије на тавану. Да, да таван мој табан; то је био прави трн у оку свим мојим васпитним Факторима. Кано да је злобни усуд тако хтио,