Школски лист

— 180 —

земљи. 0, ти мој биједни Раде ! 0 ти зла маћехо природо! 11а ипак си иначе тако савјесна ! Узимљеш, гле на примјер најњежније евоје ножице, да изрезуцкаш милено лице цвијета, изрежеш га у тисуће и тисуће егземплара, нашараш их најразличитијим красним шарама, па их свакојаке исциФраш и исшараш... Али опрости, мораш и сама увидјети, да међу њима свимколиким нема ни један једини овако неуспјели лик, као што је нпр. лишце овог вилињег мученика, нашега Раде. Што да значи тај мајушни, више него пикантно тупи носић над она два широка набула лица са обимом од 2 метра ? За што си разрезала на вјечни осмјех његовч уста, кад тај смијех нема нишга друго да покаже, него те ријетке. искривљене, жуте и неопране зубе ? За што си му дала таке дуге руке, а кратке ноге ? Зар нијсси слутила да ће наш Раде бити једном аутор огромног циклуса неизданих и нештампаних трагедија? Зар нијеси мислила, да на скијету има толико неприступачних уреднишгва са уредницима мистеријозне краткоће ? Зар нијеси знала, да ће свака његова усмена ријеч једном бити „муња и гром," а свака писмена, „крв" као у Уландовог краља у балади „Ненавидаост", свакако је, без сумње је бијела врана на брду муза, а наш је Раде све то у изобиљу искусио. Је ли дакле чудо, ако му је ради прве његове пјесме, епос у минијатури. Узе-х пушку 3 7 спех крушку Убио врану Пребио грану... Господин проФесор дао други ред јер ју је написао баш под предавањем о глаголу ? Без обзира. А ко је не би волио ? Била је лијепо мило дјевојче од петнаест година. У великом плавом оку виђале се без престанка све красоте, које нам природа нуђа само једанпут на дан, виђало се свитање бијела дана, свитање интелигенције. Па ако је свитање красота, кад га гледамо на плавом обзорју далеко над нама, како не ће бити, кад га гледамо тако наблизу у плавом оку љубљена дјетета. У оку Љубице свиташе зора прве младости чиста и сјајна, чиста без облачка, а сјајна од јутарњег руменила дјевојачког стида. Љубица бијаше марљива, даровита, бистроумна и домишљата дјевојчица. Литературу мајчиног језика учила је с насладом, те би јој се кајљепши писмени саставци сипали као из рукава. И немачки језик није јој задавао много бриге. Та ено је