Школски лист

— 2 -

који више маре за сласти него за Бога (П. Тим. 3. 2—4); с тога су ретки карактери и људи од истине и поштења. * И наш српски народ, који се на почетку деветнаестога века још у тешкоме ропству налажаше, има много да захвали деветнаестоме веку, али исто тако у многоме и да се зажали на њега. На почетку његову народ наш, одушевљен љубављу за веру своју и народне идеале — чинио је чуда, дигао се противу злоће и напасти својега мучитеља, извојевао себи слободу, стао ведар и чио у редове осталих слободних и просвећених народа Европе, подобан и сам да се просвети и напредује. Али неумереним и непромишљеним усвајањем просветних тековина и безразложним подражавањем рђавој страни просвете западних народа, толико се је оптеретио, да је ето на заласку деветнаестога века — слободно можемо рећи — дегенерисан. Неслогом разбраћен, себичњаштвом растројен и раздружен, неверством и индиФерентизмом отрован, партиским трзавицама раслабљен, — ступа он у двадесети век, слаб и немоћан да ступи у културну и моралну заједницу славјанских народа, који су Богом позвани, да у наступајућем веку преобразе човештво, да од романских и германских народа подигнуту зграду културнога напретка усаврше и заврше, облагорођењем срца, оплеменењем нрава људских, да јединством вере обрате човештво Богу, да га уједине везама љубави, да му учврсте срећу, напредак и благостање на подлози мира и тиме да створе на бедној земљи овој — љето Тосиодње иријатно. И ако је стање народа нашега у сваком гхогледу јадно и очајно ипак му има лека, а тај је лек — добро, хришћакско васпитање. На школи нашој, на тој васпитаоници масе народне и на њезиним радницима, учитељима, почива велики задатак у двадесетом веку. На школи и учитељству лежи дужност, да васпитањем у духу науке Христове препороде народ наш, и да га учине иодобним за извршење племенитога позива, који ће му насгупајући нови век — век културне и моралне хегемоније славјанства — одредити. У то име поздрављамо српској школи и српском учитељству ступање у двадесети век! Ст. С. ИлкиЂ.