Школски лист

3 —

ПОГЛЕД НА РАЗЗИТАК НШАЧКЕ ПЕДАГОГИКЕ У Ш. СТОЛЕТЈ. — II о 3 в и л и н г-37 - . Сто година прође од онога доба, како је отац народног учитељства, велики Песталоције отпочео свој тешки рад око васпитања' оне несретне и напуштене деце у бившем манастиру Станцу, чији родитељи делом изгибоше у борби, други напустише отаџбину или ти позатварани у тамницама чамише. — Али наскоро мораде велики муж овај здање ово у Станцу оставити и ученике своје распустити; веома тежак удар беше то по узвишени дух његов. којим толико љубљаше народ свој. — Напорни рад којим више месеци без ичије помоћи васпитаваше душевно и неговаше телесно ону посве напуштену, телесно изнурену а душевно јадну децу, скрха најзад како телесну, тако и душевну снагу овога великога мужа, који тада беше у 54. години живота свога. Пошто се мало опорави у планинском купатилу Гурниглу, стаде он поново, исмеван и презрен и од пријатеља и непријатеља својих у службу учитељску у месту Бургдорфу, да овде поред тада уваженога учитеља, Дисли-а опроба свој метод наставни, — па и ово место наскоро мораде напустити, јер по савету овога учитеља забринути очеви односно деце поверене Песталоцији решише, да нису ради да се новим начином учења покушаји чине на њиховој деци. Као нека баснословна прича утичу на нас данас одушевљене речи тврдога и непоколебивога уверења великога учитеља овога о могућности попрагљања и оплемењивања рода људскога. „Грозим се онога човека," вели он, „који још може тврдити, да је поправљање јаднога стања рода људског само аеостварљиви сан. Не, то није и не може бити сан! Ја ћу вештини овој да научим матере, положићу начин овај наставни у руке невиности, и зао дух тада заћутаће и не ће више смети тврдити; како је то само пуки сан. Воже, како да Ти се захвалим на овим мојим патњама и бедама! Да није њих, ја зацело не бих изрекао ове речи!" Сто година прође од тога доба. и тврдо уверење учитеља нашег остварено је. Колико напредоваше само мили му Швајцарци у знању и умењу! У свим просвећеним државама спомиње се данас име Песталоцијево са највећим поштовањем и пијететом, а у школама свугде и у најслабиЈем месту и закутку дела дух Песталоцијев на поправљању стања рода људскога. — Неограничена љубав (Г ,.свН1Ш?