Школски лист

и пожртвовање Песталоцијево за свој народ и род људски уопће приказују данас њега као див-јунака, чије ће се име у повесници светској свагда са достојним поштовањем спомињати. Идеје његове око васпитавања рода људскога учинише име његово бесмртним. Дух његов и данас будан је, љубав његова и данас загрева и одушевљева, подстиче и храбри учптеље и све трудбенике на народној просвети на даљи узвишени и племенити рад, име његово данас чаробно је: оно нас храбри, кад нам је — посред неприлика у школском животу — утешна реч потребна, — оно нас уверава, да истинита и права љубав према школи народној кад-тад, али победити мора, жељена успеха посгићи хоће. Основна начела и идеје педагогике Песталоцијеве истините су, и у току прошлог столећа истинитост и ваљаност њихова. само појачана је, с тога не ће бити без интереса, ако летимице преглед бацимо, какову су борбу имале исте да издрже у прошлом веку и како су се развиле до данашњега доба * Што год је писао Песталоције у животу свом, скоро искључиво спада у обим педагогике и број његових дела и списа у том погледу чини у неку руку — малу библиотеку. Жарка љубав и одушевљење избија из свакога реда, његова необуздана оданост и уверење о истинитости и оправданости својих начела загрева и нас, али често пута служи и на штету јасности и прегледности слога. То је узрок, да се дела Песталоцијева данас већ рође читају, шта више и признати педагози данас после летимичног и брзог прочитања дела његбвих незадовољни остављају му дела на страну и преухитрено сувише оштар суд изричу онда, када веле, да дела Песталоцијева данас већ губе много од вредности своје. Раумер па и сам Дитес признаје доцније, да је у својој историји педагогије „слабе стране овог великог мужа много јаче обележио, које данас, пошто је дубље проучио дела његова, држи да су добре," а у расправи својој „Песталоције за увек" слави овога великога мужа као најплеменитијега човека, као мужа, који је пута крчио на пољу педагогике. Мотив и прави узрок, који Песталоција учини педагогом беше његова превелика љубав и неограничена тежња, да свој народ из физичног и моралног, бедног и јадног стања избави. Он одма упознаде, да је ово само наравним васпитањем могуће ностићи. „Опће развијање свих прирођених снага нарави људске, до јасне