Школски лист

80 —

Љстоси повеснице српске и опет се иуне црним странама. Ко би набројао оне силне нападаје и на саму цркву нашу, на народни језик и на обачаје народне, којима је нанадајима наш срнски народ у ХрватскоЈ и Далмацији изложен био. Ко би набројао она вероломна гажења уговора ! Па ипак нисмо клонули! У гонењу још силније пригрлисмо православну веру нашу, која нас је одојила и језик свој, нама најлепши међу најлепшима! И када се у старој матери земљи све на оружЈе диже, када дивови српски витештвима својима изазивају чуђење целога света, ми смо у духу с њима и са пуно наде и страха ногледамо на браћу нашу. Где је Србину добро, ма где он био, ми се заједно са њиме радујемо, као што и болове његове заједно осећамо — и никакова сила неће моћи прогнати из срдаца наших мисао о духовном, о културном јединству целог нам народа. И са поносом погледамо на све, што служи мисли срнској, што диже духове срнске. Мелени смо — али радећи у иравцу, у коме је делао св. Сава, осећамо се велики. Још живи дух св. Саве међу нама, и поред свију зал& још не клонимо ! Ено светлих примера неумрлих: Саве Текелије и Саве Вуковића, ено у најближој нрошлости барона Милоша Вајића, и још много других; — који подагавши делима својима себи вечите сноменике, дадоше доказ буднога духа и свесги народне ; — као и дичних мужева иреминулих и многих који цео век нроведоше и нроводе на српским просвстним заводима наштећи се, да дигну тиме српски народ, да га изједначе са просветом најпросвећепијих народа овога доба. * * * И са прошлости славне унримо поглед свој на садашњост — високој столици архиепископа српског — наследника круне св Саве. И са синовљим страхопоштовањем покланимо се светој поглавици овопредеопе православне цркве наше Патријарху Георгију Брапковићу. Дужност нам је, као добрим синовима цркве наше са синовљом захвалношћу поменути она мчога доброчинства, којима је Н>егова Светост већ аа живота народ свој ' обасула : Он оснива фонд св. Саве за потпомагање вероисповедних школа народних; Он пружа своме родном месту средства, да безбрижно може издржавати вероисповедне школе своје ; Он диже Белом Брду школско здање ; Он оснива монашку школу ; Он диже српску манастирску штампарију; Он прилогом својим од преко 200.000 круна диже богословски семинар у Ср. Карловци ; Он стално води бригу свију просветних завода срнских Али круна свију доброчинстава Његових, којим је читав народ српски, а нарочито нас Сомборце обвезао јесте Приаравничко Училиште које ће као расадник просвете бити народу српском оно, што му је некад Хилендар био, И када се захвално потомство буде још увек снажило храном науке у прооветном дому који нодиже света десница Патријарха Георгија Бранковића и загревала примером узвишеним племеннтог Добротвора — у велико ће умук"