Школски лист

— 34 —

бваку помоћ, долазила она ма с које стране, користи се у своме раду свима тековинама културног нам развитка, а понаособ стоји у тесној вези са антрополошким и философским наукама ; али поред тога ипак педагогика као наука не сме се никада ставити у службу које струје културне, она мора вазда пред собом имати целину и потпуност свога рада. Стога тачно мора. проучавати и испитивати, што од ње захтевају државници, теолози и црква, друштво и људи разних занимања, стручњаци-учењаци, философи и лечници итд.; она мора тачно испитати, да ли су ти захтеви оправдани, да ли се могу у склад довести са педагошким назорима и идејама, и не мање има тачно проучити, како би се евентуално све то и у самој ствари произвести дало." У свима овим назорима код Дитеса пак видимо дух Песталоцијев. И Дитес, као оно и Песталоци оснива васпитање на принципу складности природе дечије. Главно дело његово, у коме се најбоље огледа педагошко његово становиште јесте: Б1е 8сћи1е с1ег РаЛа§о§1к. Одма у почетку свога дела са особитим нагласком расправља важност телесног васпитања. Цилер као најглавнији представник Хербартове школе, просто побија и могућност сваког телесног васпитања. До душе и васпитачева је дужност сгарати се за здравље свога васпитаника, — вели он — но зато ипак телесна нега и нега здравља није ни у каковој вези са самим васпитањем. Напротив Дитес на основу најновијих резултата физиологије указује нам на ону тесну везу, која постоји међу телесним и душевним појавама, те стога по његову мишљењу и старање око телесног развитка спада свакако у делокруг васпитања, као таковог. Односно душевног васпитања Дитес не сматра душу детињу као биће јединствено, него нам приказује исту, како она у исто доба у три правца може да делује: у правцу познавања и сазнања, правцу чуствовања и правцу воље. Васпитање — по Дитесу почиње већ одма даном рођења и развија непрестано у човеку све снаге и способности према општој моралној норми и карактерности. Дитес задатак васпитања не одређује једном речју, као: Божја прилика, хуманост и човечност, морално самопредељење или јачање воље моралног карактера, него он деФинише васпитање, да је „сНе §езатш(,е МепзсћеппаШг ш јћгег погта1еп Аи8§е81аћип§ - , а1зо ет §е8ип(1ег ипс! ^оћ1§еи1з1;ег Когрег, ет кепгћшбгасћег ипс! с!епкепс!ег СгеЈ81, ејп бШПсћ геЈпег ипс1 1ћа1кгаШ§ег \^Ше, ет ћећегез ипс! Гиг сЈаевсћбпе етрГапо-Псћеб СгетСћћ, е1пе уегтићј§е ЕеП§!08ЈШ."