Школски лист

— 52 —

свагда ваља да се са најближим, најсроднијим здружи. Мирно премишљање ако је разговетно, појединости чисто види. Прелаз једног премишљања ка другоме јесте асоцијација престава, а поставку реда богатог размишљања називамо диспозицијом. Но како диснозиција и ред, тако и односи премишљања ништа не вреде без Јасног појма појединости. Ток премишљања или пертрактирања јесте метод. Он нам је садржина метода који новз и ноие партије у свезу довађа и пази на конзеквзнтност духа нам. Пријемљивост пак, у томе се разликује од претходних, што она дотичан предмет у власти нема, већ над њим бди те тако у свези са пресудама жеље, воље и допадања, индиФерентности свагда противу стаје. Усљед тога душевног процеса долази пријемљивост према корисноме, према знању и учењу, према лепоме и добру, према ближњима и својим. Ни једно од ових занемарити несме се, већ у извесној пропорциЈи једно према другоме гајити позив је васпитања. Као што је при обуци од преко нужно, да се преставе гато чешће понављају, тако је исто за развитак карактера неопходна потреба, да се воља у пресуђивању много пута понавља. Но почем је то код деце усљед природне лобилности воље врло ретко, то при васпитању дисциплина међу осталом има и то да врши. Код кога воље — тако рећи — памћења има, тај ће се за избор доброга брзо решити. Покушај, да човек себе разуме, схвати — самосталности води. Тим начином долази човек сам са собом у реципрочност; тим путем бивају нејасне пресуде принципи и човек се научи по мотивима пресуђивати. Срество овога душевног развића јесте при дисциплини управа, но целисходно срество само тада, ако је у рукама васпитатеља који је са својим позивом сасвим на чисто знајући, да душевно биће васпитаника и облагорођавати ваља. При томе чину пак строго пазити ваља, да се управа онде и онда сврши, када и где дисциплина (запт) почиње, а ова опет пре махне но обука. Дете при управи усљед строгости, енергичности и одрешитости нам ваља свагда да осети, е с њиме као с човеком, чланом заједнице поступамо. Дочем кашња дисциплина (запт) не може бити лаконска и оштра већ трајна и стрпељива, са лаганом цељу а још лакшом попустљивошћу; јер она ваља уједно и да развија. Запт треба и мора јаки утицај имати на образовање аперцепционог круга мисли и на образовање карактера. Та баш због тога и при упо-