Школски лист

— 54 —

малој количини — као састојци му још вода у облику паре, диоксид угљика, замеци и клице разних ситних невидљивих животињица и биљака, бактерије, које разне епидемичне болести проузрокују, и т. д. У најновије доба пронађоше у ваздуху још и друге састојке, које дотле све нитрогеном сматраху. Један од ових је аргон (А), други пак хелијум (Не), обадва су нови елементи. Аргон је нитрогену сличан гас, 20 пута лакши од водика а при — 187° С. постаје течним. Хелијум је неиспитан гас, који се само помоћу спектралне анализе даде опазити. Ако не узмемо у обзир хелијум, криптон и неон (довољно неиспитане састојке ваздуха) онда се у 100 занремних делова ваздуха налази: 77'10 запр. нитрогена, 0*985 аргона, 20"77 кисика, 0*85 водене паре и 0'03 угљичне киселине. N и О па донекле угљична киселина и аргон (А) су такови саставни делови ваздуха, који се увек у сталној количини у њему налазе. Количина пак водене паре је променљива и зависи од температуре ваздуха. Ваздух, шго га удишемо треба да будо чист т. ј. да не садржава у себи никаквог можда шкодљивог гаса, дима или прашине, даље нека не буде нити прехладан нити пак преврућ. Свеж, чист ваздух потребан је сваком а нарочито одојчету и малој деци с тога настојати ваља, да одојче увек што је могуће чистији ваздух удише и да је сталне, непроменљиве топлоте од прилике 18°—20° С. Соба за спавање нарочито нека буде довољно пространа, сукцу окренута чиста и за друге цели нека се не употребљује. Школа, у којој је смештено много деце треба да је висока, широка, зидови да су јој суви, чешће да се ветри јер се у тој школи оксиген брзо потроши те се напуни угљичном киселином која је по здравље врло убитачна. Количина ваздуха, што ју човек удише за 1 дан изнаша од прилике 9 ш 3 . Ваздух кад је чист садржи 21 део оксигена и 79 делова нитрогена изузимајући наравно друге његове незнатне саетојке. Један део кисика што смо га ваздухом у себе удисали прелази у крв, а други део опет издишемо; издисан ваздух само 14/100 делова оксигена садржи. Одраслом човеку је за један сат потребно 34 грама оксигена, за које време 40 грама угљ. киселине и 20 грама воде (у облику паре) издише. Из горе споменутог видимо да се ваздух дисањем квари на два начина и то: 1. трошењем оксигена (јер прелази крв), 2. множењем угљичне киселине. У затвореном се простору угљичне киселине за дуже време толико може накупити, да она постаје опасном по живот.