Школски лист

— 60 —

сву своју умну снагу и признати се мора да је као толикогодишњи тајник много допринео, да суботичка задруга Српкиња данас заузима угледио и видно место у српском свету. А као 80 годишњи перовођа ове црквене општине радом својим ревносно је делао на унапређењу нашег самоуправног живота. Са тог свога тако обилатог рада и са озбиљног и примерног живота и свагда тактичног опхођења у друштвеном животу, стекао је признање не само код својих предпостављених власти, него и љубав и поштовање како својих ученика и овдашњег српског живља, тако и читавог месног грађанства без разлике вере и народности, што сведочи и овај овако леп број искупљених грађана, који похиташе, да га до вечне куће испрате и са њиме се за навек опросте. Сва та његог.а доброта и врлине не умилостивише ледену смрт, јер сваког војака чека рака; а и покојник је био војак на пољу просветном, те га са тог поља из редова пионера народне нам просвете истрже неумитна смрт, одузе му нлеменити живот, и ми сад над трошним му телом кукамо и јадикујемо, но то наше нарицање ништ не помаже. Свемогући Творац позва неуморног овог трудбеника нашег у крило Аврамово, да тамо ужива вечиго епокојство, да се одмори од утруђена рада на овом варљивом свету. Том позиву се наш врли покојник одазва и оставља своје миле и драге, пријатеље и познанике, оставља све, јер Кад човека самрт снађе Ништа собом не понесе До скрштене беле рукв И праведна дела своја. Врли наш покојниче, ти си за путом и не ћеш да часиш, одрекао си се свега уживања овог света и полаоиш у небеске дворе, да до века живиш, мир земаљски заменуо си са вечитим миром небеским. На овом тужном растанку, како да се опростим с тобом? Туга и жалост притискују ми груди моје, а срце ми се цепа од бола кад помислим, да смо у теби изгубили доброг и мудрог старешину, искрена и одана друга опробана и савесна учигеља, а својта твоја дику и понос свој, ранитеља свога. А.;ш заман су моје речи, ти си се избрисао из читуље живих, твоји оеећаји за нас следише се за навек у грудима твојима. Па кад већ пође у неповрат, на место, где нема болести, плача и нарицања, него где је живот бескрајан,