Школски лист

— 62 —

мушких, 2108 женских, овега : 3249. У повгорну школу пшло је : 1961 мушких, 1800 женских, свега: 3761. Није полазило ову повторну школу 1055 мушких, 1247 жеских, свега: 2302. Број гимназија и реалака у Аустрији. По најновијим исказима у Аустрији има 212 гимназија и !06 реалака са 104.980 ученика. Учевни језик је у 175 завода немачки, у 81 чешки, у 34 цољски, у 8 влашки, у 3 румунска и у 6 хрватски. Укупно школа са славенским наставним Језицима има 124. Заједничка настава. Под сугестијом одушевљења за еманципацију женскиња у модерном смислу, у Немачкој почињу избијати на површину мнења да школска настава ваља да је заједничка за мушку и за женску децу. За главни разлог томе наводи се друштвена иотреба. Дарови ђачком алумнеуму. Господа Мија Стојков г / 2 хвата дрва, Паја Стојшић 10 круна, Тјорђе Павковић 6 круна, Гђа Драгиња Јовановић 2 круне, Зорка II. Бикар месечно 60 Филера. У храни и посуђу даривали су: гђе Меланија Јовановић, Милица Георгијевић, Даринка Гергијевић, Марија Ш. Гргура, СоФија Момнровић, Катица Бикар, СоФија Стојановић, Катинка Букићевић, Софија Арсеновић, Катица Коњовићка, Милица Јовановићка, Јулчика Лугумерска, Маца Ползовић, Јованка Коњовић, Катица и Олга Коњовић, Алекоандра Павковић, Марија Алексијевић. Госп. Н. Н. Рус, Гђе Ана бароница Бибра, Лела Ковачић, Ленка Гргурова, Мила Гргурова, Госи. Стеван Вукићевић, Гђа Јелисавета Јерасевић, Госп. Васа Гајин месар даје месо са 4 Филера но кили јефтиније. 30 школске деце добило је одело, једну ученицу I. раз. поновила је гђа Јулчика М. Поновићка са целим оделом и обућом. Школство у Бугарској. У Бугарској има 4481 народна основна школа. Гимназија и полугимпазија има 89. Осим тога има једно Богословско училиште; један универзитет са три Факултета ; две економске школе; једна учитељска школа и једна уметничка школа. Педагошко друштво У СофиЈИ . Недавно је у Софији у Бугарској основано иедагошко друштво које је поставило за циљ : да подггомогне проучавати разна педагошка питања, а нарочито из области школске наставе у Бугарској. Покретачи за оснивање овога друштва бнли су млађи бугарски учитељи, који су се на страни школовали. „Централна школска Матица" у Прагу ових је дана навршила двадесет година својег битисања. Важност ове Матице са славенског гледишта на западу у опште, а за Чехе на посе у борби им с германизмом, ваља и нас да заинтереоује. — На крају 60-тнх година био је у Аустрији министар нросвете Штремајер. Цељ љегова рада бејаше да западне Славене нонемчи, те су Немци тада отелн мах и почели радити на остварењу својих нацијоналних идејала, без обзира на закон и правичност. Ну они се не задовољише само и једино ером Штремајеровом, они хтедоше осигурати своје успехе и за будућност, те основаше своје т. з. „шулФерајне" (школске задруге) који ће независно од минпстра развијати немачко школство. Као реакција овим не-