Школски лист

— 66 —

ако људи нису били свесни као што је то данас, кад ју је наука јасно одредила. Та зар би спољашњи свет са својим утисцима био тако важан за унутрашњост нашу, да баш тај свет са утисцима својима не изазива, не пробуђује осећања. Имајући на уму, да осећање угиче на карактер искуства , по коме се појединци и друштва осећају сретним или несретним, то је јасно да од осећања зависи тон читавог живота. Поред ове сопствене своје важности осећања морамо нагласити, да је ова душевна Функција важна и због интелектуалне и активне или Функције воље ; она је у живој и непрекидној вези са овим двема Функцијама. Утичемо ли на образовање интелекта људског морамо пазиги, да с једне сгране не изазивамо сувише јаке осећаје; јер интензивнија осећајност спречава хладан разбор. 0 друге стране, ако је осећајност слаба, мртва, слабо ће утицати и на интелект, од кога опет зависи образовање човека на све оно, што је узвишено, лепо и племенито, што је без разбора магновено, пролазно. А шта тек да речемо за одношај осећања са вољом људском, са свесним радом људским ? Та сетимо се само осећања љубави нпр. родитеља према деци и обратно, љубави према отаџбини, одушевљења за који предмет и појаву, сетимо се страха и нужде, па онда зар да нам није јаена узвишена и непрекидна веза осећања са вољом људском, која је израз чина, дела такових, какова су осећања. Родитељ се жртвује за дете своје, добар син гине за отаџбину своју, љубавник и живот меће на коцку за ону, коју љуби, поборник идеје какове све и сва са собом жртвује за њу, кукавица се од страха убија, а велика нужда такоћер чудо ствара. И народ наш лепо вели: да сваки и онако ради, како и кад осећа. Осећање је резултат душевног рада, осећање је снага, која тежи да оним правцем иде, којима је пошла не питајући сметње, за могућност. И кад се пусти, да река осећања одиста тече тамо, камо је нагла, то ћемо видети њен утицај на човека у два иравца, и тај је утицај душевни и телесни. Снажно осећање спречава ток идеја. 0 овом нас уверавају разне чињенице, из којих се јасно може видети, да осећајни елеменат имаде сугестивну снагу. Дете љуто је увредљиво, а у већем степену љутине није кадро, баш као и одрастао човек, да миоли, да расуђује и да врши вољу своју.