Школски лист

— 151 —

0 УТИЦШ ДИСЦИШГШ НА НАСТАВУ. Обично се може чути у животу, па чак и у педагошким књигама читати, да је дисциплина некако веома широк и различит појам. Тако: скуп правила, поЈмова и закона, који би чинили у науци један систематски ред, звали би научном дисциплином. С друге стране с погледом на ширину тога појма, ми чујемо како се говори о војничкој, друштвеној, кућевној, школској итд. дисциплини. Међутим, све то још не значи, да је тај појам у ствари различан. Не, то је један појам, само, који се простире или односи на разне уредбе, на разне позиције, једном речју на разне представе. Јер у сваком случају мора се извести, да појам дисциплина мора имати шире обележје, један шири обим, али у исто време мора дакле имати само једну заједничку садржину, управо оно што чини битност тога појма, што чини заједничко обележје за све случајеве — и ништа више. Садржина пак тога појма „дисциплина" јесте дакле једина: одржање редп или иоретпа. Друга је то ствар што се то одржање реда или поретка може односити на: појмове, законе и правила, на друштво, кућу, војску, школу итд., појам (у овом случају кад није релативан) мора имати само једно опште обележје, мора имати своју садржину сталну и непроменљиву, која се мора односити на више објеката било конкретних или апстрактних. — Тако мора бити, у противном случају извесна реч не би означавала појам. Да дисциплина зацело има само једно обележје : одржање реда или поретка, можемо се лако уверити, кад мало размислимо, управо, кад доведемо у свезу све представе, све појаве, све позиције на које се дисциплина простире. Пођимо још од рођења детета. Док не пође у школу, прати га кућевна дисциплина и ова још није престала, а са ступањем у школу долази школска дисциплина. За овом војничка па онда и друштвена дисциплина. Закони школски, закони војнички, закони грађански и устави нису ништа друго него средства да се одржи извесан ред и поредак у школи, војсци, друштву или држави. — Даклем с тим смо ваљда на чисто. Али од куда дисциплина ? Дете по својој душевној енергији чини шта хоће, не знајући да ли је то добро. Младић и човек чини поступке по квалитету и