Школски лист

— 158 ~

но васпитање. Исто тако не сме се схватити ова теоријска подела као и црактичка подела, т. ј. да у пракси ови чиниоци долазе један за другим. Треба имати на уму, да се најчеигће сва три ова чиниоца спроводе у васпитању у једно исто време и да један други допуњују и чине једну целину у погледу на сврху васпитања т. ј. на стварање моралног карактера. Само дакле тако, ако се ови васпитни чиниоци узму у целини, да чине једно јединство, онда ће и васпитање имати јединства, а то је један од битних услова за правилно васпитање. Предмет васпитања је воља , дакле у опште активност васпитаникова. Разуме се, да та воља мора бити образована у правцу етичких идеја — мора дакле бити морална воља. ТСао таква она се образује само из моралног убеђе/оа. Убеђење пак у опште, образује се наставом, а кад та настава буде се кретала у правцу моралности онда се образује морално уСеђење. Између наставе и убеђења а овог и моралне воље постоје као веза осеКање и интерес, па да се створи морална волр.а. Морална воља је веома важна јер се из ње ствара саморадња , из ове самоиоуздање и још као најважније етичко суђење самог васпитаника о објектима, разним акцијама и моралним поступцима у друштву и историјским личностима. Ово етичко суђење мора бити полуга на коју се ослања целокупно васпитање из кога се дакле развијају теорајска па затим практична начела , а доцне и морални карактер као сврха васпитања. — Тако се у главном врши васпитање. Морална воља може се дакле развити самом активношћу ученика, својим етичким суђењем — драговољним иотчињавањем „свога" убеђења „својој" вољи. Међутим шта је дисциплина ? То је у главном потчињавање у једном случају воље, а у другом убеђења и воље васпитаникове вољи васпитачевој — учитељевој. Дакле, у овом случају нема активности ученикове, нема саморадње, самопоуздања; нема што је најглавније расуђивања етичког суђења из кога се развија карактер. Без тога изгледа као кад би некоме свезали очи па га водили не казавши му, ни где га, ни зашто га водимо. С тога гледишта, дисциплина није оиравдана ни психолошки ни етички. Из тога разлога ова педагогика дисциплину сматра само као помоћно и привремено средство док не дође настава и васпитање у ужем смислу, а колико се у њих улази у