Шумадинка

шестнаестЂ мила прешао саив н, све крозљ нБиве и ливаде, гди су лгоди сђ обе стране косили, жнћли или други посао радили, но нигди нисамБ чуо радости , нигди пћсме, нигди весела гласа, мени е то врло необично било, ерт> самБ навикао, као кодб насЂ кадЂ се жнћ или коси , да све нБиве и полн претворе се у саму песму и веселћ. — Одђ тога овде нема ни спомена — мене увекЂ ватао е стра, кадт> самЂ сретао путемЂ ове ћуталице и незадоволБнике, сђ оштрв !мђ косама у рукама. Они носе на босимЂ ногама место обуће, дрвене опанке, кои изгледаго на подоб!е емешн, кое си видш и у Берлину. — Села крозЂ кон самБ довде прошао, у врло бћдномЂ станго стов, и врло су сиромашна, куће су готово свуда старе и сламнате, мале и неограђене — а укућански животђ шштђ имђ е ropifi, Mbi смо се у млоге кућице свраћали, да само видимо како ншве , па смо се свуда уверили да неможе горе бмти. — Путови врло су мртви, и на целомЂ путу до Анклама ни една кола сђ еспапомђ или сђ чимђ другимЂ натоварена нисмо срели; но томе е узрокЂ што е близу море, и што е свак1и преносЂ лакшш водомђ неголи сувБШЂ. —■ Овде у ГраНфсвалду има свашта доста, а особито лепа и свакоака воћа, Херинге суве за чудо су евтине, по 12. за сребрнЂ грошЂ, и постаго скуплћ кадЂ се усоле. Овде има такође неколико Салина, гди се изђ слани извора прави морска со. ВарошЂ ова нележи башЂ до мора, али има лепЂ и пространЂ каналЂ кои е кђ мору приближава. — Одавде до мора има као одђ Београда до Топчидера, у мору има направлћно врло лепо купалиште, и ceaKiS дзнђ иде поедна зато направлћна лађица тамо амо, кого конби низђ каналЂ вуку, неделБОМЂ особито е лепо кадЂ, и музика плови заедно сђ нама. Осимђ ђака има доста овде гостјго изђ Дан!е, Шведске и Енглезке, кои се задрже неко време овде, па онда иду у Свинеминде. — Мм смо се кадЂ кадЂ повазданЂ купали, и а незнамЂ можели човеку iijto годђ прјлтше 6б1ти одђ купана у мору. После морскогЂ купанн, тако човекЂ остане лакЂ, да се мора самЂ себи чудити — а валБда неће ти 6bith чудо , да кадЂ се двапутЂ за данЂ окупамо да онда треба два путЂ да ручамо. —• Нигда се Hie лепше купати него кадЂ се изђ дублине море залголн , и кадЂ се таласи почну валати, и часЂ у прси, часЂ пакЂ високо преко наше главе грувати. — О да знагпЂ како човекЂ сладко спава и еде , кадЂ се сђ таквммЂ таласБхма, пп еданЂ сатЂ бори, и противу нби плива. — Ту кодђ мора гди е то купалиште, близу е едно селце гди има врло велике и лепе развалине старогЂ намастира Елдене, и и ти наирадје сђ врђа тји разваиина излазакЂ сунца дочекуемЂ , али ништа nie лепгпе видити, него кадЂ при тнои ноћа, месецЋ преко мора путуе. И ово се селце одђ т!и развалина зове I ЕлДена, гди има заведен!е за полБСку економно, о трошку универзитета , и гди има плого опаца и

крава, гди се музе и сири, и им сви ђаци. кои смо овде гостовали, бмли смо одђ овдашн&и често после купанл у томђ економичномЂ заведен !го чашћени, премда са сачБШЂ белммЂ смокомђ. — — о Елдени писаћути други путђ — изђ Елдене кадЂ е лепо време види се остро†РигенЂ, а особито е лепо погледати на десну страну острова гди се у далБини мора плаве велика брда у Менхгуту. Мени се допада врло ГраиФсвалдЂ, али едва чекамЂ кадЂ ћемо на РигенЂ поћи , ерЂ тамо е, као што кажу млого лепше. Mbi ћемо овде остати јоштђ 15. дана, па ћемо онда путовати на остро†РигенЂ, одкуд' ћемо се опетЂ овде вратнти. —■ Ila онда кудЂ Богђ да. — — *) У ГраиФсвалду 8-га х4вгуста 1846. год.

С Р Е В А. Срећа е лгодш у обште непостоана и врло променлБива. Истина она се радо дае додирнути, опипати, а по кадкадЂ и уватити, но и пак' неда се свезати. И зато човек' башЂ кадЂ поммсли да се у пожеланомЂ станго налази; дае вр' славе и достоинства достигао, и слободно рекне: ,,а самБ срећан', ер' е срећа у моимђ рукама," — онда се она презрително осмеикуе, и говори му: „човече! Н сам' истина сад' у твоим' рукама, но докле? — Тм си ме уватио, но знаи да ме ниси везао! — Л сам' неверница! И зато често оћу, и да изневерим', и то онде гди се човек' не наода ! Но не свакога него онога у коме се и а преварим'! Мон е вола донде урукама твоим' остати, докле видим' да са мном' умеш' поступати. — Лгоди су другови мои, и и сђ нБима свагда живити морамЂ; ерЂ мое значенћ без' лгодји ништа бмло небм; мон слава и мое преимућство, тек' се по средствомЂ лгод!и показуе. Но и и пакЂ ни самЂ ничин собственостБ, и заго немогу допустити да лгоди самномЂ uo нбиовои неограниченои и незаконои волби располажу. — fl не радо другове мое менам' само кадЂ су они разумни, праведни, и добродћтелБни. —• Оне презиремЂ, а често и оставламЂ кои се у дружству момб горде, друге презиру, и држе да само тект. они участницм дружства мога бмти могу. — самБ одвећЂ стрпелБива, и зато неретко и онакове у колу дружства могђ имамЂ, кои иначе то ни дана еднога заслуживали не бн — — " А, Поповнћ-в.

*) У последнћон Шумадинкн обећалн cmo се, да ћемо сђ данашнБИМЂ броRM'h ово пнсмо свршитв, зато, да 6bi одржали речћ, 6bi.iH смо прннуђенн, све оно изоставптн, што е могдо изостатн а да cMbicao целогт* писма непокварн. — Садг прнчекаћемо, докђ се чнтателћи мало одт. овогт. првогт. писма одморе,'па ћемо имт. оида и друго писмо, у комт, g описапо весело nVToeairb по депомт. острову Рнгену.