Шумадинка

Ј№ 12.

185@.

УМАДИНКА

ЛИСТЂ 3 A

ШШЈШЖ Ш

^чредникЂ и издавателв

Издази сваког -Б Че- ^ твртка. {

Београдљ 23. М а р т а.

^ Ц^на е годишн. 8, поf год. Ч, ана три мес. 2 цв.

НА ГРОБУ ЗОРИЦЕ. „ 0 Песно тутна, али сладка, Увенуто мое цвеће! Песно туа«на буди кратка , 6р' те нико читат' неће. У краткоћи изли чуства , Наитаин1е изли ммсли; Што немогу казат' уста Томе толмач' песно тн си. Лшбт самв тужна песно, Мога срца млоге вредне. Лк>бш самБ, али лгоблћнЂ, Тек 6wo самБ а одђ едне. Ни те едне внше нема Ево видишђ овде лежи, Ннз покрива ладна стена, flu песно, бегки —. бежи. Са собомг. е све однела &адЂ се са мномљ разтавила. Само тебе тужна песно , Да ме тћшиш' — оставила.

II и с М 0. ЦАРА 10СИФА II. СВОМЕ ПОСЛАНИКУ У РИШ, КАРДИНАЛУ ХРЦАНУ ГОДИНЕ 1781. ГосаодинЂ Кардиналг! Одг. како самБ на тронЂ ступЈо и прву круну света носимђ , учинт самБ философ Јго за законодателБку мога царства. У сдћдству нћне Логике Аустр!л ће другји видђ добити, властЂ улема ограничиће се и царска права добиће опетЂ свое пређашнћ уважен1е. Нуждно е да а неке ствари изђ круга вћрозакона уклонимЂ, кое никадЂ таио принадлежале нису.

Будући да л cyeefepie и садукее прелиремЂ, то ћу мои народЂ одђ тога да ослободимЂ. У тои намери одпустићу калуђере, нБшве манастћфе укинућу, и подчинићу iS владмкама шЛонш окруж!а. У Риму казаће се, да е то диранћ у права бож!л: и знамЂ, да ће се гласно повмкати : Паде великолћше израила, тужбе ће се о томе подизати, да н народу нћгове катедре одузимамЂ, и између noHHTia о догми и философш границу повлачимЂ, а шштђ ви!ле ће се озлоедити, кадЂ а све то предузмемЂ, одђ слуге слугу божји одобренл на то и неимагоћи. Мм имамо овимЂ стварма благодарити за падеше духа човечЈегЂ. НикадЂ неће служителБ олтара допустити, да га држава онамо упути, кудЂ онт» управо принадлежи, кадЂ му она никакво друго заниманје, осимђ вдногђ eeanre^ia неоставлн, и кадЂ законима предупређуе, да синови Левини са човечшмђ разумомЂ монополђ неводе. Начела монашества почингоћи одђ Пахом^н па све до наши времена бмла су умнои светлости сасвимђ противна; она долазе одђ вмсокопочаша свон основателн до еамогЂ обожавана тако, даммунБима види.шсмо, гди израилтнни опзтђ оживише, кои су на ВитлеемЂ пошли, да се златнои телади кланнго, Ова крнва поннтЈн pennrie распростреше се на простЂ народЂ; онђ вмше Бога не познае, и нада се свему одђ свои светаца. Права владическа , кон ћу н опетЂ обновити, мораго начинЂ мишлена карода одђ части преобразити; .ч ћу учинити, да простомЂ човеку место калуђера MirpcKiS свештеникЂ, место романа одђ овлашћенм лгодш Евангел!е, а у разлнки религ!е нравственостБ проповеда. Н ћу се о томђ постарати, да зданје, кое самБ за будућностБ подигао, постонно буде. Главне су семинар^е разсадницБ! за мое свештенике, душепопечителБи , кои се у нБима образуго, носе са со6 омђ очишћенЂ духЂ у светЂ, и у мудромЂ наставлешго приобштаваго га народу.