Шумадинка

Тако ће по некомЂ простору времена одт, сто^iiTi'a христ !лни бмти; тако ће, ако л плаит. мои изиршимћ, народи мога царства болћ дужнг)сти кое они нрема Богу , отечеству и своие ближнћмЂ ииан>, познати , — тако ће насљ шштђ унуцм наши благосиЈдти, да смо iS одљ премоћногЋ Рииа ослободили, да смо свештенике у границе Hi.ioBbi дун!ifOCTiS повратили, и нђјовђ будућји нјивотб Господу, садашнБЈи пак?> единствено отечеству подчинили.

„НЕМОЖЕ ДВОИЦМ ПТМЦА ПЕВАТИ." Срб. нар. пословнца. I. РЕЦЕПТЂ ПРОТНВЋ неслоге. Ишла двоица покраи едне шумице, гди е певала една птица. бданљ одђ те двоице рекне: „Ала ми лепо пева тица." На то онаи други викне-' „непева тебм него мени." И тако еданг. е викао: мени, други опетЂ : ше тебм него мени. Свак1и е за себе ммслт ди има право, алн hi 'e могао едавт. другогг, о томђ свомљ праву да увћри. — Наипосле пристану да се обкладе , па да иду да пмтаго кадјн), коме е одђ нби два птица певала. бданг. изкраде се одђ свогљ другара, и оде npe Кад1и самт>, и однесе му пунљ ћупт> меда, и каж»; mv све по реду, како су се завадилн и обкладилн, и наипосле рекне му: „ево ти Кадјн едант. ћуuntn. меда нека ти ђеца мало осладе уста, али вћре ти Ka^ia, кажи да е мени тица певала" — „хоћу м(»ре хоћу." Рекне Кад!и и узме ћупљ меда. А онаи весео оде. Непостои дуго , алђ ето ти и оногђ другогљ. н носи пунЂ ћупт. масла из'подђ гунн. Приповеди и онћ све по реду као и онаи првми, па при полазку, вадећи изподђ гуна ћупт. масла рекне: ,,ево Кадји мало масла, некљ ти се ђеца омрсе, а л одо, па ћу после ct нвиме доћи, него Кадјн селама ти кажи да е мени тица певала." — „Хоћу море хоћу, башг. ћу казати да е теби тица певала" рекне Кад1и. Оде и онђ — а Кадјн узме ћупљ масла и мете ra поредт. оногђ првогЂ ћупа, па стане раз»мшлавати, коме ће казати дае тица певала, радЂ бм бмо да ни едномљ неучнни на жао, ерЂ су му оба по нешто донели. ТекЂ што се Кадјн доммслш, алЂ етоти оне двоице. — „Помози Бог' Кадјн." — „Д ао Бог' добро paio." — „Како си Кад!н?" „Добро како тм paio." Одговори Кадја и запмта iK на ново : „как во добро paio , и што сте се уканили тако до ме

ши коме е тица певала, мм ћемо пристати како тм кажешЂ." — ,.Е море почеканте, то незнамЂ ни и докђ у ћитапЂ незавиримт." рекне Кадјн и маши се рукомЂ подђ нстукЂ те извади едну стару кожну кнБижурину. Она се обоица радовали и уздали у свое ћупове, кое су крадомЂ еданЂ идљ другогЂ Кадји донели. И еданЂ и други ммслш е у себм, да ће обкладу добити. Кад1н пошто е све листове неколико пута нреврнуо Tavio амо, затвори кнвигу, и рекне смешећи се: „ево шта ћитаиЂ каже: да тица, нитђ е тебм ни томђ до тебе певала —- него да е та иста тица само мени певала." ..Како то Кадји?" повичу обоица зачуђени — „кадЂ тм ниси оне тице ни чуо." — Кадја на то остави ћитапЂ. па изнесе она два ћупа и рекне имђ: ,,кадЂ другч!е неBf*pveTe, да е менн тица певала, а оно ево видите ова два ћупа, у едномЂ е медЂ у едномЂ масло, то ми е обое она тица изпевала." — Она двоица згледе се и застиде еданЂ одђ другогБ, и оду ћутећи, а Ka^ia остане да се части.

не

,9«

Онда еданЂ приновади све, како су ишли и како е тица певала, и како су се око тога посвађали и обкладили : „и садЂ смо дошли да намЂ пресудишЂ, него Кадјд жнва ти ђеца, кажи по ду-

АРХНМЕДТ). Славнми оваи н паметодостоинми МатематикЂ, старога времена, родјо се у Сиракузи (Сицилш) године 250 пре Христа : М kma о нћговомЂ пореклу есу различна : неки веле да су м у родителЂи прости и убоги бмли, а неки. да е сродникЂ кралл Хиеро бмо. Изтраживати то есте излишно: доста на томђ да е оваи мужЂ чрезЂ свое науке и знанн славно и безсмертно име кодђ одалћногЂ потомства задобио. Преко мерна ићгова ревностЂ за