Шумадинка

ЗарЂ само збогљ човека бедногљ Богћ неизмеримг. створи светљ, Шанете, звезда мил!оне? То чш разушЂ мож' поднет'. (Продужен1в сл^дув.)

0 ИРЕЗИРАИН) СМРТИ. (Изт> Монтанн.) (Продужен1в.) Све што одх. акивота себи присвонвате. то присвонвате одђ обште массе живота. и узимате на обгатми рачунљ. Дћло е вашегЂ живота, смртв себи зидати. Вм сте у смрти, докт> сте у животу; ер"Б вшсте извант> смрти, кадЂ нисте вмше у животу; или, ако вамЂ е ово поволвше, вшсте после живота мртви. Но за живота увекЂ сте у намери умрети; а у миранћ безгранично теже пада умирућемЂ него мртвоме. Ако сте се животомђ вашимв ползовали, то сте се наситили; устаите мирно и одлазите кући свонш. Ако се пакЂ нисте умели нвиме ползовати. то вамЂ е безполезанЂ бмо. Што васЂ после еде брига, што сте га изгубили? Рад' чега сте га дал1, задржати хтели? Жи вотђ посеби нити е добро какво, ни зло. Онђ e просторЂ добра и зла по ономе, што у нћга положите. Па ако сте и еданЂ данЂ само живилн, то сте опстђ све видли; еданЂ данЂ раванЂ е свима другимЂ дан ма. Нема друге светлости, друге ноћне таме. Сунце , оваи мћсецЂ, ове звезде, оваи строи, све е — онако исто, као што су и' ваши дедови уживали, и као што ће и' ваши унуцм наћи. И ако строго разсудите, то ће те увидити, да сва дћиства и поавленн мое позориштне игре више одђ године дана не трак>. Ако сте на теченћ четири годишнл времена пазили, то сте видили, да у себи детинство, године младоети, године човечества и иаивишу староств заклгочава. Представленћ е свршено, и ништа друго не остае, но опетЂ сђ почетка започети. fl нисамБ наумила о томђ смшшлнти, како ћу вамЂ време прекратити. Направите и вм другоме места, као што су вама други направили. бднакостБ е главнми стубЂ справедлБивости, Ко се има тужити, кадЂ су еднакои браћи еднаке капе скроене? У осталомЂ живите коиико оћете, но опетЂ нећете ништа одђ оногђ времена купити, у комђ ћете мртви бмти. v овомђ положенго, одђ когђ се страшите, бм ћете исто тако дуго. као да сте шштђ у колевцм умрели. Смрти се манћ треба страшити него ничега ако бм што манћ одђ ничега бмло. Вм нити треба

да се ни мртви ни живи о нбоК бринете. Живи, не з 6 огђ тога, што есте , мртви збогЂ тога, што више нисте. 1оштђ више; нико не умире пре, докђ му часЂ не дође. Што времена после васЂ оставите, бмло е толико исто ваше, колико време, кое е пре рођенн вашегЂ протенло, и васЂ се тако исто мало тиче. Или, кадЂ се животђ вашЂ оконча, то е сасвимЂ довршенЂ. Полза живота Hie у дужини нћговои, но у употребленго истога. Гдикои брои млоге године. а опетЂ е мало жишо. Пазите на ово, докђ сте шштђ овде! Одђ ваше волћ зависи, а не одђ числа година, да сте доста живили. ВалБда сте ммслили да нећете никадЂ онамо стићи, куд' сте непрестано тежиии? Знате ли вм кака†путђ, кои небћ! ма кудЂ водт ? А ако вамЂ се дружство допада, не путуе ли чита†светЂ онммђ истммђ путемЂ, коимђ вм путуете ? Не играте ли сви у едномЂ колу и по едномЂ такту ? Има ли какве ствари на свету, кон исто тако као и вм не стари? Хиинде лгодш , хиладе животинн умиру у истомђ тренутку, кадЂ вм умирете. Шта ће то рећи, да напредЂ не ћете , кадЂ натрагЂ не можете? Вмсте доста лгод|'и видили, коима е врло добро бнло> што су умрли, ерЂ су тмме великои неволви своiofi краи учинили? бсте ли пакЂ кога видли, коме е при томђ зло бмло ? И тако е заиста врло чудно, оно проклиннти, што ни изђ собственогЂ искуства ни почувенго не знате. Зашто се дакле, човече, тужишЂ на мене и на твого судбину? Чинимђ ли ти неправду? Да ли си тм господарЂ надамномЂ или н надЂ тобомЂ ? БашЂ и да ти се нису године навршиле, твои се животђ наврппо. Малми е човекЂ, читавми човекЂ, као и кака†велик^и. Нити се човекЂ нит животђ нћго†на риФЂ мери.

ОНЕТЂ ИЕШТО 0 ИАИРЕДКУ. Наше Друшство Србске Словесности, да има кака†фондђ на свомђ расположешго. могло 6 бх несравнено болћ напредовати, у свомђ npe ^npiaTiro; него што до садЂ и садЂ напредуе. Нћгово е поглавито опредћленЈе, да изображава и у совершенствова езмкЂ народни, а то се неможе постигнути нбиовимђ измишлнванћмЂ Србски речи, нити усва .чнћмЂ странни нити сђ преводенћмЂ сђ туђи азмка. Совершенство нашегЂ езмка треба тражити у нашемЂ народу , онђ наиболћ и наичиCTie говори свои взмкђ изизузимагоћи неке стране речи кое е усвоио, онђ наиболћ може дати право Србско назваше свакои ствари кого Hie пре видјо и за кого незна како се зове. Одђ ови ћу само едну да наведемЂ, и то пушку безЂ кремена кон сђ капсломђ пали, и кого европеицБ1 перкусшнЂ зову, онђ го е назвао. „СамокресЂ" кудЂ ће лепше и опредћлителше него то ? ОсемЂ тога, у нашемЂ народу има неброено число србски речи, за