Шумадинка

ч\\' VI S' -W

кое наши учени неЗндду, а те бисе све врио полезно иогие употребити у нашет кнвижеству. Но те се речи неиогу скупити преко писама, но требало бм да езикослови изиђу у народљ по свимђ окруж!ама, па да проведу тамо по две по три године иоселима међу народомт.. Да буду међу нбима у св ако доба одђ године у свако време рада полбскогђ , планинскогЂ и кућнћгљ, и у свима торжествама, веселлма и жалостима, и да чук> све речи кое народЂ уразна времеиа и при разнимЂ случаевима, потребама и пословима употреблнва, и те да попишу па после кадт> се скупе овде, да представе езмкословномћ дружству , па оно да ifi подобателно сложи уредх. по свомђ искуству и да iK уведе у употреблен1е. Овимђ 6w само начиномг. врло скоро дошли до пожелане цћли у изображен!го народногг. езика. Но за ово се оће трошка пазатимђ и стои те се не свршава, и све остаемо натрагљ. Л ово сђ тимђ намћренћмЋ пншемЂ, да ставимљ народу предЂ очи потребу за нћговв душевни напредакЂ, може бмти да ће намЂ се пожелателно одазвати, аколи не, а оно лмачно неће насЂ ни кривити што га ми на нћгову ползу опоминћмо, онда ће бмти нћгова кривица што остае натрагЂ одђ други народа. Ако кадЂ будемо срећни да ово буде , онда некЂ ми нико неизбира изклгочително окруж!н, по коимђ 6bi имали ови учени лгоди ићи него по свима и свуда. 6рЂ у свакомЂ се налази по нешто важно што у другима нема, па даже и међу самимЂ Власима у нћиовомЂ езику, наиази се тако лепи србски речи, кое ми у нашемЂ езшку немамо. fl самЂ све то очима видјо и ушима чуо. —

ДОМАћЕ НОВОСТИ. — У засћдан1ГО школске комис!е предлож!ое Г. МатићЂ, да се брзоуке Штице покоиногђ Исидора сђ некимЂ малммЂ преиначенћмЂ за лакше наученћ и познаванћ писмена у школама основнимЂ употребе. Комис1н на то предложенћ заклгочила e представити Нопеч. Просвештешн, да ce са†брои брзоуки Штица као у свомђ роду напeeuiTie изобретен!е са 15. јц . дуката одкупи, и за далћ употребленје и усавршенствоваше остави. Г. ХристићЂ предао е израђену рачуницу за основне разреде, кон е предата подкомис!и на прегледанћ. Потомђ држале су различне подкомисје своа обична засћдан!в, укоима одћлен^лма сви членови комиcie готово свакш данЂ засћдаваго и раде. — 9. т. м. држело е Друшство Србске словесности свое редовно засћданЈе, у комђ е прочитано писмо Г. Штура, кои е изнвт желго да е се рад' уписати у исторично одћлен1е, и даћеу истои струки радити и писати. — Прочитано е писмо Г. I. Балукџића, сђ коимђ е спровео Друшству неко-

лико старм и редки србски и славенски кнвига на поклонђ — за тммђ предана е едиа стара рукописна кнћига, под' именомЂ Стихолоп 'и кон е одђ некогЂ свештеника ioiuTb 1736. год. иисана, и кого е Гос. П. Алекс1 'евићЂ друшству поклонјо. — Будући да изђ млоги удалћни Србски краева често траже кнћнге кое е друшство издало, и да не бм вав ?.кђ Tai:oea потраживана или прилике морале до засћдан*1в чекати, то е друшство опуномоћило подпресћдатели и казначен да могу друшствене кнвиге при свакои прнлики коа се на нби обрати у свако време разшилнти и продавати, и о свему томе при свршетку године рачунЂ друшству давати. — Потомђ, по желБи cBiro членова , рћшено е да се одако засћдаши у радне дане сазиваго и држе, какобм вмше времена могло се на договаранћ употребити; — Затммђ , видивши друшство, да има доста предмета за ГласникЂ, заклгочилое; да се што пре рукописи у печатнго предаду, а да се забудући ГласникЂ предмети спремаго , како бм сђ тммђ надокнадиле се оне године у коима сбог' разнм обстодтелства ГласникЂ Hie изашао. — У Београду човекЂ куд' се годђ макне сретне или Bo3ayiro или A.ieaoiro или Кокичара, кои тамо амо лете и сваки свое продае и виче. КадЂ човекЂ сретне каквогЂ одђ 30. година, крупна, нка, здрава, кои држи у руцм TecTiro и носи те вазданЂ по пару по две продае 6o.it>, мора сваки поиислити како оваи и одкуд' оваи може са тмиђ да живи. А особито кадЂ човекЂ себм представи да они оставе свого зеилго и жену и децу и путуго по 14. дана докђ дођу довде, па шта овде раде? продаго вазданЂ по пару кокица и бозе. Не бм никакво чудо бмло кадЂ бм то чинт еданЂ или двоица, али сђ тммђ се забавлн близу 200. душа, кои по већои части изђ старе Cp6ie одђ Прилипа и одђ Охрида долазе. Они пегике и безЂ едне паре дођу у БеоградЂ, али кадЂ се на вилаетЂ врате иду на конБма и свакш по неколико стотина. а млоги по неколико илида гроша изђ Београда понесе. СадЂ млоги ће ради бмти да знаду, како се обогате, и колико продаду алве, бозе, или другогЂ чега? — КадЂ бм казали да за годину дана та наша стара браћа а землнцн кралћвића ЈМарка узму за оаму бозу преко 200. и словомђ велимЂ двеста илада гроша, то бм онда бмло млогима не поннтно и тегико бм намЂ ко веровао ; зато ћемо по реду све разложити и свакомЂ кои е лгобопмтанЂ пред' очи ставити, и онда свакш ће видити и веровати да е тако: — у Београду има кое на дорћолу кое v граду и на стамболкапш свега 18. дућана кои праве и продаго бозу , свакш таи дућанЂ има по 4. момка кои разносе и продаго бозу, то е 72. момка. свакш таи момакЂ прода 4. TecTie за данЂ, то е 288. тесTia, свака тестЈн има по 4. оке, то чини 1152. оке за данЂ, свака ока продае се по 20. пара, и одтуД' слћдуе да БеоградЂ за данЂ 576. гроша саме бозе nonie, кое на годину износи 210.240. гроша, нерачу-