Шумадинка

^7/i ou

и изгледаго као какавг> велики насипЂ. и нанвима лорастле су стогодишнћ букве, но едну страну те шуме тако су гусенице опасле ди нигди едне лиске нисмо могли видити. —• Нигди се нисмо могли одљ мора одвоити, и ишли смо по вр' тога шумовитогг. брега, и наслађавали смо погледе наше на пустои морскои пучини. Често смо наилазили на гомиие лшди , кои Konato белу землго и товаре на лађе те носе да праве судове, а на кременћ нико и негледа. Дођемо у село Засницу, подне е бмло, ту ручамо, е.ли и пакЋ нећу ти кишта о ручку говорити. После ручка погодимо рибарски чамацт>, кои нас-b чакЂ до Шмале - хаиде eoaio , а ми смо ловили са чамца рибу. Ми прођемо поредг. Шмале -хаиде, кои намЂ се пролазакЂ сбогт. равнице и песка врло досадт, и дођемо на Лнцоверг. - бродљ , и аревеземо се у други предћлЂ овогђ острова. Ту гди смо се превезли Hie бмла вода дубли « јдђ подса, и може се на коиго прелазити , а Hie шире од% Дунава. Ода тле имали смо лепЂ путЂ све сами брежчићи покривени са измешаномЂ а наивигие растовомЂ шумомЂ, но бмло е доста и ливада и нвива. Дођемо иапоследку у варошт. БергенЂ (славенски Гора.) Кои е читавЂ данЂ са своимђ торонвомЂ предЂ изшимђ очима cTpiuio. То е главно место овога острова, и види се сђ млоги удалћни краева Ригена, не аато што е варошЂ велика него што е на брегу. У Бергену у тои главиои вароши нема више одђ 360. кућа н до 3. илнде душа. Куће су мале и рђаве, а варошЂ е врло стара, ерЂ е hio шшт ЛрославЂ кнеЗЂ рански (стари славени звали cv оваи островЂ Рана , а Немци доцше прозвали су га Риген-b) основао око 1190. године. Ту осимђ старе цркве нисмо имали шта друго видити, за то кренемо се далћ и дођемо у ГарцЂ, гди ноћимо. — У Гарцу има една стара тврдинн Каранџа, кон е 1ошт' у 1168. год. у ратове умешана, и бмла е одђ Валдемара, Боислава и Казимира I. освоена. Но зидине и све око нби зарасло е у коровљ. СадЂ ћу ти шштђ јмало у обште проговорити о овомђ острову па ћу онда свршити ово мо е неоносно писмо : — Цео островЂ РигенЂ дели се на полуострове: Витовђ , НсмундЂ , СударЂ и МенхгутЂ и има око себе други преко 20. мали островића ча коима редко ко осимђ рибара живи, одђ кои островића еданЂ зове се РуденЂ зато што се тачо гвожђе копало, то е чиста Славенска речЂ, само су ioR Немци свое окончаше придали. На целомђ Ригену иема више одђ 40. хилнда душа. Они живе као годђ и натии Срби , — островЂ се могке савЂ сђ краа на краи за еданЂ данЂ прећи. МенхгутЂ звао ce негда РадевићЂ и променулн су му име калуђери 1295. год. кадЂ су га купили за монастирЂ влдеку, иодђ ГраиФсвалда, кога развалине и сада велике етое , но има и садЂ едно селце кое се РадевићЂ аове, То све слда припада граиФС-

валскомЂ универзитету, и врло е богатЂ, има свои преко 25. села СударЂ полуостровЂ Ригена и зове се тако одђ судити. Немци га пишу Sudar, и сами кадЂ оће да протолкуго шта значи кажу: ©eriđjtžbejtrf, — Тако исто и имена села: Ци рковЂ, Коницђ, Тешвицђ , ПепеловицЂ, ШтедарЂ, ЈБанвица, Долћ, (и кздђ и човекЂ запита шта ,значи то Долћ, они одма сваки одговори да то значи: Jfjaloct.) Дуги мостђ (Dolgemost) Ближовђ , КовалЂ, Клгочђ , Мигила, (ep' око тогђ села кма млого поменутм гробова.) Постелица, ПудхардемЂ (подградомЂ) и тако дал!=,. Па ко бн рекао сада у тнмђ селима кои славенсна имена на себи носе, да живе сада прави Немци, кои некажу нигда: „наши су праоцн бнли славени," него обично кажу: „овуда су негда живили Хуни." Недалеко одђ заграда зове се едно село Дубница, а ДРУ го МокранЂ (мокро подбарно место ерЂ е близу едно мало езеро и баре.) — Кодђ Раинберга пакЂ у приморго има едно меото одкле се превози на РигенЂ, и зову га сада Немци Сталброде, кое ништа друго Hie него: старми бродЂ. Да смо се дуже задржали и више ст. правимЂ островлнннма мешали може бчти да бм старославенске обича е а може бити и погди кого шштђ славенску речЂ међЂ нБИма нашли. Ово путованћ бнло е млого другчје него по приморго, овамо свуда нала. зили смо лгоде задоволне и веселе], и за свакогЂ брежчића ориле су се различне песме и просте свирке, ни еданЂ селнкЂ Hie мимо насЂ ћутећи прошао него ил' насЂ е поздрав1о или поздраву нашемЂ весело и учтиво одговорш , когђ смо годђ зашто упитали, бно е сваки свагда разположенЂ да намЂ говори докле годђ оћемо! ОстровЂ Hie врло населћнЂ, путовч су природни свуда, и нигда иису оправлћни, осимђ одђ Подбуса до Звериндка гди се кнезЂ вози, трговине нема никакве, то имђ е може бнти наивише што свакогЂ лета по неколико илада страни прођу тамо амо и оставе имђ новаца толико да могу зимовати. Лгоди су учтиви, гостопримни и задоволБни. Села су мала и сиромашна, цркве су врло редке, и кадЂ има у каквомЂ селу црквица то е село већЂ на гласу, куће су мале и сламнате. Изђ Гарца пођемо врло рано и преко неколико села дођемо у стари бродЂ гди е море врло узано, и садЂ, превозећи се у ШтралзундЂ прашћамо се сђ овимђ светммЂ островомЂ, гди смо некоколико дана задоволвно и сђ некимЂ светБ1МЂ чуствомђ по пра'у и по гробовнма старћ1 Славена са штапомЂ у руцБ1 весело одали. Мн рекнемо овомђ npiflTHOMi. острову последнћ и може 6 б 1 ти вечно с' 6 огомђ остаи, и превеземо се у Штралз ^ндЂ (27. Авг.^. ШтралсундЂ е лепа варошЂ има стару лепу цркву и варошку кућу Јоштђ одђ старогЂ доба, но н нерадо описуемЂ вароши. То ти iomTb имамЂ казати чему се и ми шштђ чудимо, да caio чакт> изђ Гарца до у сами ГраиФсвалдЂ за еданЂ данх> стигли, и у целомЂ момђ животу нисамЂ већи про-