Шумадинка

fm f"z, ' S»-

сторт> землћ прошао за едант> данљ, а то наивигае зато што су би.1а уз 'путЂ рђава села и боали сио се да гди годђ на сиами неспавамо, и тако воиили смо мало се и одоцнити али само да кући стигнемо. СадЂ с' богомЂ , ту ти e све што самт> имао сђ тобомЂ диванити. Ето ти целогљ могђ досадашнћгЂ путована, па кадЂ дођемЂ тамо да самЂ миранЂ и да ме незапиткуешЂ. Ми ћемо овде пробавити шштђ неколико дана, па ћемо онда преко Ростока, и Либека у ХамбургЂ, и ако неузпутуемо сђ поштомђ , онда ћу ти изђ Хамбурга треће писмо могт> путована послати. Изђ Хамбурга ћемо сђ парабродомЂ узЂ Елбу доћи до Магденбурга а оданде ћемо текЂ приконцу Септемврја за БерлинЂ поћи, ми ћемо гледати да недођемо пре докђ се шкоке непочну; но ако с,е овде дулћ забавимо ми ћемо сђ поштомђ продужити нагпЂ путЂ, ерЂ овако троши се управо трнпутЂ више и времена и новаца. СадЂ шштђ еданпутЂ сбогомЂ, и митан са задоволбствомђ ове мое примћтбе о Ригену, а и желимђ да се онђ јоштђ неколико милл у море измакне и да задргки све оно што е добро, весело и лепо ; и што бм монге бити берлинска просвета са свимђ изгладила. —- Читаи ово писмо , и ако нађешЂ по гди кок) погрешку, а ти опрости, ерЂ и мени само тешко е и мрзиме да га прочитамЂ и по здишто по ^правимЂ , по величини ова два писма можешЂ мислити како самЂ желииЂ да се сђ то6 омђ разговарамЂ. Шлама, правећи пианЂ за ново путованћ, поздравлл и тебе и све остале славене. Ми се добро слажемОј, и често се и сами чудимо, да толико путова смо , па се н>штђ нигди нисмо свадили, премда смо обоица Славени. — — — У ГраиФсвалду. 1. Септ. 1846. год.ј л. п. н.

И0ЛИЦАИ110 - КАЗШ1ТЕЈША УРЕДБА. Како се е разгласило даће ова уредба изићи, одма смо чули , да се то некима недопада, и веле, да e то неки зулумЂ за народЂ. fl мислимђ да су ти лмјди милслили, да се та наредба прави за са†народЂ во об1це , кадЂ тако говоре; а то ше тако, него се ова уредба прави само за зле лгоде, кои другима штету чине и неоставллк) мирне жителћ на МИ РУ> У нбиовимђ кућама и нђиовомђ иманго. А за оне мирне и добре жителћ, «ie ни пошто oea Ј'редба правлћна , и они слободно нека е сматраш као да е и нема на свету. А и за оне зле nie нипошто криво, ербо ће напредЂ знати [шта ће патити ако какво зло учине, па ако желе да iH оно непостигне, а они нека нечине зло, аколи учине, то се зове да су у кабулили да iS она казнЂ снађе, па

кадЂ су укабулили, а они некЂ се никомђ и не жале на уредбу, ерЂ е то бмла нвина добра вола, а Hie ifi нико на то натерао. ПравителБство е у видило , да се сваке године умножаваго злочинства свакогЂ рода, и зли лгоди отимаго ма , а добри и мирни жителБи страдаго одђ они зли лгоди, и зато е бмло принуђено издати ову уредбу. А ако би се оставнло онако што као што е до садЂ бмло то бм се зликовцм преко мере умножили, и мирни жителви не бн имали ми. ра одђ нби , па каква 6w оида асна бнла мирнимЂ жителБима одђ устава, кадЂ оваи Hie кадарЂ да iS одђ зли лгоди сачува и онда 6bi се звало, да е уста†само за зле лгоде , да имђ е слободше зло чинити. А то нииако Hie смисао устава, него да свима буде добро , и правителБство е ду;кно употребити средства , како ће тако свима бмти, и да еданЂ у другога и у иманћ нћгово несме дирати. А некЂ и они зли буду добри, па гхосле слободно нека и они држе ову уредбу , као да е и нема ва свету. С.

ВОСХИЦЕШе НА НИШТА. О tw што чита†светЂ смвтра за нешто манћ негЂ ишта што нанћму трае, за манћ одђ едне трунке, о тм вћчно трагоће Ништа! тебн д оваи сатЂ живота мога посвећуемЂ, тебе се опоминћмЂ Тм си наивећа речЂ на свету, па и опетЂ неблагодарни лгоди употреблаваго те само онда кадЂ оће наиманћ iuto да означе. г Гебе н достоино уважавамЂ, тб 1 си едино што е пре створенн света бмло, тн си едино кое ћешЂ оваи светЂ надживити. Изт тебе е створјо Богђ ову нашу землго и све што е на нбои, изђ тебе се родило сунце и све звезде, тн си право опредћлеше свачега, и кадЂсе човекЂ прелје у тебе онда e постигао свого цћлБ. ЛондтЈв и сммсао сваке речи на свету може се сватити и разумети али твое иие и речЂ о чудновато Ништа, неможе се постићи неможе се никоме разлснити. Тм си богатство и сиромашство, правда и неправда истина и лажЂ, слобода и робство, царЂ и мравЂ, уста†и самоволБство , честЂ и безчестје, тн си све што е игда 6 бјло и што ће игда бнти. Тм сн онаи магнетЂ коме сви животи иду, и на томе путу мисле да се одђ тебе удаливаго. Круне слава, богатство и срећа заслеплгого човеку оча, и донде докле годђ непретворм се у тебе мнсли да е нешто. У теби се све спои и поврати у првобитно свое име изђ когђ е постало, и ни едина сенБка одђ лгодске суете неостане кон би могла теби пркосити. — БлаженЂ и срећанЂ онаи кои те свагда у памти и предЂ очима има блаженЂ с Јн преблаженЂ онаи, кои нигда друго nie бно него ти, и кои нигда н!е изђ граница твога царства изкорачго! — Сђ тобомЂ о високопочитаемо Ништа, забавламЂ