Шумадинка

коиико, а другш путЂ и вишећеио: — вдна жена прилично стара уверашаваше у едномљ друштву Цјцерона. да нема вб1ше одђ 25. година. „То е цела истина" одговори славнбш римсши ораторЂ „ербо има већ' близу 25. годнна како самв те исте речи од' васљ чу о." Казали смо да су анекдоте нзликћ на Баснв, иа кадв свака басна има свое поучен1е и као неко толкован!, зашто небм и анекдоте могле имати? Зато после гди кои анекдота кое и онако саме собомЋ без' свакогЋ разнснеnia говоре и кагку оно иа штО иду, опетЂ ћемо и Mbi по гди кого речг, додати. У тои анекдоти изобличт е Цицеронт, ону жену што се прегварала да е 25. година млађа него што е; али ко е годћ ту 6 бјо кадћ е онђ to рекао. свакЈи м} г е замер1"о, премда е сваши знао да е истину рекао, а нико nie замер10 жени, ербо то е обичаи жен. ски. Свака жена има обичаи сакрити понеколико г один а. И обично старе гкене почиу свагда разговорљ о годаиама само да доб1ш прилику да могу казати да имаго „ манК дина него што светт, држи. КадЂ се поведе рааговорт, ° годинама онда обично aiene'' питаго: >г,'Шта ммслите колике имамЂ н година?" И онда ко жели да се удвори женама и ко има женску паметЂ т. е. ко е учтивЂ. треба баремЂ петЂ или шестЂ година да каже манћ него што ммсли, кое обично у свету и бмва, и томе зкене веруго, и обично онда се насмего еладко. КадЂ ти каа>е кол ;кена или девоика колико има година, онда ћешЂ ioK се наиболћ допасти и иећешЂ ioft се замерити ако ioit реинешЂ да лааге, и да -Hie истина да има толико година, и да не бм иико на свету рекао да она има толико година и т. д. Инане никадЂ немои рећи жени у очи да лаже, а мошђ мб 1 С лити шта оћеш. Ни сђ чимђ пеможешЂ агенско лице тако увредити као кадЂ iofi кал:ешЂ да има вмше година него што има , или башт, ако и погодишђ те кажешЂ управо онолико колико има. Исто тако кадв се каква жеиа или девоика у друштву на огледало огледа na рекне: ,,Ала самх, ружна" или „стара", то онда она ништа друго неЈкели него опетЂ да iofi се рекне да лаже* — бдномЂ Господину човеку, кои се свагда и свуда фз _ лјо да млого добра чини, и кои е свакоме млого обрицао^ а притомЂ нигди ништа nie чинго, рекне друпи Г осподинђ мовекЂ: „Кадљ бм бмла твон кеса тако свагда от.чорепа. као што су уста, онда бм тм бвш наиболЂи човекЂ на овомђ свету." Из' те анекдоте може човекЂ научити се да треба да чини добра, па да га она сама ч-але. Има наша лепа пословица, кон каже: „Учини добро па баци у море, ако лгоди неузнаду Богђ ће знати." •— У едномт, великомЂ друштву гди е и ^QpH%gil бмо, еданЂ е врло млого викао на Доситеи, на кое му" Доситеи ништа nie одговарао, него е мирно гледао у оног' што виче на нћга и слушао га, као да се то nl.ra ништа не тиче. Иосле кадв с,е друшство разишло, рекне му лго-гито еданЂ нћго†прјдтелв: ,,Та ti,i си права будала кадЂ тм на онакве грднћ ни едне речи неодговори." „Е, мои npiaне" одговори му Доситеи смешећи се: „Та башЂ лудЂ човекЂ у таквои прилики не 6б1 умео ћутати." —• бданЂ младми Гркт, за ког' е грчко правителство плаћало те е неколико година учјо у Берли, ну лекарство, но кои Hie научјо ни онолико колико бм могао у Атини научити, кадЂ се врати кући, у свакомЂ е ДРУ ШТВ У имао обичаи да се са свошмђ наукомЂ и знаnli.M'i, Фали, и да 6ti ту свого Фалу већма потнр/уо едномт, измеђ осталогЂ рекне: „Та за мого науку само е грчко правителство потрошило 30. хилнда драхми. Но едан' из' гомиле пресече му разговорЂ ria му одговори: „Господи-

не, ако вамЂ даде ко годђ за вашу науку 300. драхми слободно е подаите." ■—- Кодђ иасЂ као и кодђ сваког' другог' иарода има суевћрјл. На селу кодђ насЂ кадт, гавранЂ близу куће падне, сва се кућа забрине и ако се треФи те у тои кући те неделћ умре когод или шго годђ одђ марве цркне или друга каква штета догоди се, онда ни о чемЂ другомђ неразговараго се него о гаврану, и чућешт, одђ жена гди сто пута рекну: „лдиа знала самв и одма шта ће бмти како самЂ видила гди гавранЂ паде на дуд' или на шлЂиву." — Ако кокошђ у авлш пева и раколБИ се, и онда с.гу ге а;ене на зло. Истина ту нешто мало имагоправо ербо гди кокоши место петлова певаго онде слабоћешЂ каква добра виднти. КадЋ сврака око куће крекеће, онда се надаго гостима. Кадв миши што годђ поеду онда држе да iS неко краде, и да имаго лопова у кући. То е она аиекдота о Koioff самт, хтео причати. бдна агена до*ђе забринута едномЂ учителго: „Господине" вели,,тмћешЂ знати какво е то предсказаше изели ми миши убрадачЂ, а нису га ели као што обично миши еду него само четири ћошка изћли, и то ми наивећу бригу задае, имамЋ лдна четири смна Богу на аманетЂ, па се 6 оимћ што су та четири ћошка изћдена' 1 . „Небрини се тм ништа зато тето, то nie никакво предсказаше, него ако кадЂ поеде твои убрадачћ мишеве, то ће онда бвгги за целопредсказаше." — И то е истина што е народЂ поетичиЈи и што више прави песме, тнм' е вмше суевћрши, и то е башЂ оно што га чини поетичнимЂ иародомЂ. •— КарлЂ V", посћти едном' свог' попечитела. кои имађаше едну велику и лепу палату, но с' поред' те велике и лепе палате беше мала и сниска куина, и кадЂ се кралв томе зачуди и кад' га опомене зашто према толикои палати ненаправи и велику куииу? одговори попечител!,: „Та мала куина начинила е мени ону велику иалату". То толико значи ко има велики трбу нема велике куће. Али млого бм природше бмло кадЂ бм значило: Ко има велиitifi трбу има и велику кућу. — вданЋ ДоситеевЋ добарт, прјдтелљ ванџира за Генерала, и сви из те вароши ишли су те му чесгитали ту срећу осимђ Доситеа. КадЋ itaaty Доситего да се Генералт, чуди и да му е atao што нема rrl.ra; онда Доситеи напише му и пошлћ ове речи: „Сада имашЋ доста кои ти у гомилама долазе те честитаго срећу, и тебш се чини да ти е сва варопш прЈлтелЂ и да ти добро жели; но ако кадЂ паднешЂ у несрећу, онда ће ти редко ко доћи да те тћши, и онда ћу ти а доћи. КадЂ е човекЂ у срећи сваши сђ нБиме срећу дели, али кадЂ падне у песрећу ако се нађе едан' само те му noMaate сносити е то е доста." (Продужен-ћ Анекдота сл^здув.)

ПРАВЕДАНЂ Ч 0 В Е К Ђ. (Изђ писама Ж о р ж ђ С а н д а.) Прав еданЂ човекЂ небмва само онаи, кои е каквоп, особитогЂ станн, и наивећ1'и и наиманБ1*и може бмти праведант,, и владателв и сирома, и военачалникЂ и простЂ воиникђ . Нћгова в цћлг, да буде праведанЂ и поштенЂ. Праведант, чевекЂ крћпакт, е , споковнђ и мударЋ. Оић е храбарЋ, раданЂ, смисленЋ. Оић пазн на сва своа осећанп, докђ неуспћ, да сва буду добра и племенита. Онђ презире свои животђ, и чимђ место, кое онђ на овомћ свету заузима, нуа^дно постане болћмЋ