Шумадинка

jyz ц У Београду, у Петак-в 18. Лнуара. 1 ШУМАДИВКД,

ЛИСТЂ 3 А •đa SvlSil

'Л % ; * ;■ С - - *■+ УчредникЂ и издавател1> ЈВи>бол«ир1« 12. НенадсшиКЂ.

Оваи лнстт. излазн Вторннкоит. и Петкомт,. Цена му 0 годиоЈна без : завигка 11. цв. а полгод. 7 цв. са завиткомт. по цв. на по год. скуплћ. Iio жели у Београду да иу се носи кући а не у дућанг нли у канцеларпо по' цв. иа пола год.

Т Е С т А М Е Н Т 7). СКОРОПРЕМИШ ВН1ЕГЂ ВЛАДИКЕ ЦРНОГОРСКОГЂ. С .1лвд tfb 'k пскл.члвшјл\'о нли'л ckžtz! Хвала ти господи, ерљ си ме на брегу еднога твоега culvra удостоио извести, и :i |)ai;ax :i> еднога твоега свћта дивнога сунца благоволЈо напоити. — Хвала ти господи, ерЂ си ме на землви надЂ мил10нмма и душомљ и тКломб yKpacio. — Колико ме е одђ мога ђетинБства твое непостижимо величество топило у химне •— у химне божествене радости, удивлешн и велелЉпоте твое; толико самв бћдну судбину лшдску са ужасомЂ разсматрао и оплакивао. — Твое е слово све изљ ништа створило, твоме е закону све покорно. —• ЧовћкЂ е смртанЂ и мора умр1е ти — Н за надеЈкдомЂ ступамЂ иђ твоему светилишту божественомтз, кое самЂ свиетлу сћнку назрјо, ioniTe сђ бриега, коега су мои смртни корацш мћрили. — Л на твои позивђ смирено идемв. Или подђ твоимђ лономђ да вћчнми санЂ боравимЂ, или у хорове безсмртие да те в1»чно славимЂ. Ако ли се догоди- сада да умремЂ, оваи нзчинђ послћ себе оетавлнмЂ: 1-во наслћдника моега оставлнмЂ Данила, Станкова смна а моега синовца; нћму оставлнмЂ владичество како е одђ старине узаконћно у Цриу гору. Истоме Данилу све колико мое движимо и недвижимо имуће што имамЂ у Црну гору, оатавлимЂ — и гхрепоручуемЂ моему брату Перу, да Данила у свачему како своега смна наставлл, доклена се Данило учини способанЂ народомтЈ управлати. 2. Новци кои су ми у екон. банки у Петербургу, од' коиехЂ су облигацш у министра ииостранихЂ дћла, нбихђ оставлнмЂ народу црногорскому, то встђ : да су народнћ, а добмтЂ одђ нби да прима владика кои бмо, и за исту до 6 мтђ да имђ купуе праха (барута) да бране слободу, а у гладне године да купуе за исте новце жито, и безЂ паре и динара да га диели сиротинћи црногорскои и брдскои, али нико никада да неможе речене новце изђ Банке изваднти, но вћчно у шо да остану, само добиткомЂ да се ползуго. 3. За новце, кое су ми у Бечу —• 50. хилнда Ф^орина — у Барона Сине, а 50. хилнда Фшрина у Госп. Тирке, добит' сђ ове стотину хилнда фЈоринахЂ оставлнмЂ родителвима, и двћлЈа сестрама, да исту добитв уживаго докђ су они четворо живи, а пошто ми се преставе и родителЂИ и обћ сестре, онда паре остаго за народЂ црHoropcnifi на истми начинЂ како и оне што су у Банки v

Петербургу; за исто молимђ и министерство моега покровителп, како 6 мхђ се л престав10, да прими облигац!е одђ овиехЂ новаца у Бечу, и да пренесе исте новце кодђ ониехЂ новацахЂ у Петребургу, да не бм погинули лд ном народу црногорскому. 4. 50. хилнда «1>!оринахЂ одђ рачуна одђ жита, кои су ми у моега брата Пера, нека ихђ мои братЂ Перо раздана народу, (по заиму и упомоћБ) н нека ifi купи од' народа на онаи лак1и начинЂ како самћ а уредш, а по смрти моега брата ITepa — нека се спреме у ПетербургЂ у Банку, ђе су и прочи мои новцм, па нека се добиткомЂ истиехв поступа по начину горереченомЂ за проче новце; али у главу (у главно) ни одђ едниехЂ новацахЂ овиехЂ да нико несмие таћи; но нека вћчно у банки стое, да би се колико толико прискочило у иужди кукавиоме — но у исто доба н витежкому народу црногорскому. 5. 40. хилнда Ф1 "орииахЂ, то су у гвозденои каси на Цетинго, они нека се за нужде народнћ троше, како виде мои наслћдникЂ Данило, и мои братЂ Ilepo' — Ко, и шга изђ овога овди уписатога преиначи, 6bio му црнЂ образЂ предЂ лгодма, и нростнми се судЂ бож'и надЂ нбиме извришо, за ту грдну неправду кого бм предЂ лицемЂ неба и землћ учнш'о. •— Оваи тестаментЂ у оригиналу оставлл се у конзулатЂ pyciiiK у Дубровнику за велику сигурноств и точностб. Не Перчанго 20. Ман 1850. год. Владика црногорскш П. II. НћгошЂ.

М И Р 0 ђ I fl. (Речникт. за животт. ) 3ia .ii.. Ова е речв, да се о нбои говори, пала башЂ у свое време, т. е. узЂ Фашанћке. Еаларе то е тал!анска речБ, и значи: играти, и од' тудЂ се и зове у свима е змцмма БалЂ. Ta^iaни су први играчи насвету после маимуна. Кодљ насЂ како по варошима тако и по селима даго се балови, сђ томђ раз_ ликомђ што по селима незову ce балови него: игре, веселћ, и село. Као што су имена варошка различна одђ селички, Taito су различне и забаве. Чудно су карактеристични наши обичаи на играма. 6рЋ како на селу тако и у вароши, у све наше забаве помешапо е бјенћ. И нема правогЂ смеа и веселн докђ кога годђ незаболе, наравна стварБ да се мора смеати и онаи кога туку, ria макарЋ да га боле, кадБ сви кажу да е смешно, и онђ мисли да е заиста смешно. Ако се игра прстена, бриде дла-