Шумадинка

-ocv gj <>0 S //>

ни. Ако ce игра слепогЂ миша, болу леђа ерт> уплете се марама тврдо, па се изђ петнм жила туче. Ако се дува зкишке, изпрже се устне, и што се ко већма опржи тимљ се већш смеи подигне. • — Ако се игра аидука, по селиг ма саспу кадш врућа цеђа у недра. (По варошима пакЂ што се те игре тиче мало су се цивилизирали, па ту игру зову: играти судје, и место врућегљ цеђа, саспу му само воду чисту у недра.) — А особито што е една н!.жна забава на селу, кадљ двоица завежу по што годђ тврдо и замашно у дугачке џакове, па онда вежу имђ се очи, па нби два онда потрбушке полако на коленима и рукама иду и вребаш да еданЂ другогЂ ударе, довикугоћи се: „уле" а други одговори ч у" и онаи опетЂ пмта: „еси ли ту" и кадЂ онаи одговори: „есамћ" онда онаи туче га, и ако онаи у исти ма кадЂ рекне „есам" неутече зло по H'Lra. КадЋ се игра залФова опетЂ изпрлћ еданЂ другомђ чело и руке да имђ се зна по неколико недела. КадЂ се играго „ножке" онда еду землго. КадЂ се играго, да ору и деле землго онда двоицу кои незнаду осакате штаповима. КадЂ се играго сламке наспу ономђ кои незна пуна уста пепела. И стотине другш забава, тнма подобне. И свагда што е Behifi 6 олђ и патна тгјмђ е веhiii смеи и задоволвство у друштву. Истина те су све забаве нешто мало подобне старимЂ америкаискимЂ заба- ■ вама, али опетЂ наше су, и одђ године до године све се већма нитоме и облагорођаваго. брљ може бмти у старо време да су се Срби играгоћи у колу тукли сикирама, место што мм сада тучемо се само уплетенммЂ марама, а после сто година можда ће се тући само сламкама. По варошнма сва веселн и игре коа се чине у овомђ месецу, зову се: БалЂ или соаре; а по селима сва веселн у овомђ месецу зову се: шанке и славе, а узЂ белу неделго сва веселл зову се: игре, женски балови по селима гди се скупе те се само разговараго и оговараго и нешто мало преду зову се ; села , а гди само раде зову се: прела. — Узђ Фашанке редко кол кућа остане у Koiofi се нерекне : „Ала се царски провесели смо." Како сирома тако и богатЂ, како варошанинЂ тако и селнкЂ, кадЂ се части или кога части онђ мисли да е та частЂ бнла у наивећемЂ степену. — ЦиганинЂ украде уз' ФашанЂке прасе, па онаи данЂ читава е черга весела, н кадЂ поеде ripace онђ онда вели: „ала се царски почастисмо." РадованЂ изђ МокрогЂ луга, слави светогЂ 1ована, позвао госте, трчао е свуда и имао е десетЂ дана посла докђ е спремш частв и као наивећш луксусЂ имао е гри калаина танг .ира и две калаине кашике, а оно друго бнло е дрвено. Гости дошли, поседаго око едне софре поредЂ ватре, ела се почну доносити, кисео купусЂ са пастрмомЂ као народно ело дође први у великомЂ чанку. Ракјн се и вино умешагоДуго времена прође. ДомаћинЂ викне редару: „Женоз промени ело!" онда жена дође сђ кутлачомЂ, засукала рукаве, накривила конђу, преденула кецелго, замастила се одђ ватре узме чанакЂ са купусомЂ однесе саспе у лонацЂ промеша кутлачомЂ и наспе опетЂ изђ истогђ лонца пунЂ чанакЂ, па на софру. После по сата опетЂ домаћинЂ повиче: жено промени ело, и она опетЂ донесе треће ело као и прво и друго. Ше се, ларма се, виче се. КадЂ се сврши, и кадЂ се разиђу гости, сутра данЂ до маћинЂ мамуранЂ, али опетЂ весео и задоволлнЂ каже свомђ комшш: „Ала се гоче царски провесели смо, истина noTpoiuio самЂ внше одђ 50. гроша, али баремЂ било е башЂ као што треба, шта му драго некЂ иде, еданЂ е светии 1ованЂ у години." - — И неколико неделл читаво

село говори како е РадованЂ изђ МокрогЂ луга частш, и како е се кои onio, и за домаћина онда е наивећа слава кадЂ му гости оно што су поели и попили опетЂ поврате и оставе, или кадЂ пођу а они падаго кудЂ кои. Отуд' е и она пословица, кол се обично рекне онима кои доцканЂ на частљ дођу: „До садЂ се срећни већЂ и поблговали." — У Београду прави ко годђ частЂ и балЂ, спреми све, наиотмћнш светЂ дође, сто душа буде, игра се nie се весели се. На вечери десетЂ дванаестЂ ела, сребрно посуђе, шампанЂ и друго страно вјно »nie се, све е весело. КадЂ се сврши, домаћинЂ сутра опетЂ каже: „БашЂ се царсши провеселисмо ; исгина оде 60. дуката али баремЂ било е као што треба." И читава варошв говори само о томе балу, и ако се таи балЂ чуе до Земуна или до Панчева онда е домаћииЂ двапутЂ више весео. •— ЛордЂ ЧаилдЂ у Лондону дае балЂ , зове и познате и непознате и прјнтелћ и непрЈателћ, све се собе блистаго у сребру и злату. Стотина слугу обучени у златомђ везене алЂине трче и послужуго. Дрва одђ поморанџи и лимунова уз' басамаке наређена су, скупимЂ цве" ћемЂ, кое само у ИндЈи расте , окићени су прозори и астали, и хилнде другји угодиости. Игра се, nie и весели. Бал -ђ га стане хилнду Фунтш штерлинга, то чини одђ прилике 5. хилада талнра, све лондонске новине говоре о томе балу, изђ нђи препишу друге новине и тако читава Европа чита, колико се здравица попило. А домоћинЂ сутра данЋ само каже: „Ала се царскш провеселисмо." И ништа Hie задоволЂнш одђ оногђ што е прасе украо па поео ни одђ Радована изћ мокрогЋ луга. >— Говорећи о балу, надамо се да ће бмти на свомђ месту, ако опоменемо едну песму Бороевића , певану „Терпсихори* богинђи балова и игре. А послећемо дал1. опетЂ о балу продужити. Ево дакле песме: „О Богинво лепа! за кошмђ све лепе, Девоике и снаше, тако желЂно хлепе, Твое царство наста, музика се чуе. Балови починго, ФашинЂ торжествуе. Кодђ нћговогЂ шума свакомв с'рце туче, Многогђ , па и мене • — лудостЂ за носђ вуче, Да Богинђо красна! принесемЂ ти хвалу, НаибржимЂ галопомЂ на первоме балу. Hie бриге зато, да се и задужимЂ, Само када теби велелћпно служимЂ; Жена, ћерЂ и синћ ми по наилепшои моди, Треба само теби у свем' да угоди, А за господарство кућно Hie стало, Ком' 6ti покраи тебе то шштђ на умћ пало. До сто риФи блонде •— не питамЂ шта кошта, И толико свиле, знамЂ бмтће ми доста, Ципела, шешира, цвећа сваке Феле, И за тоалету •— неке багателе, Воде одђ колонћ, само да е Фина, Паризске помаде, плаиваиса, кармша, Шшода, игала, и чешлЂића криви, Да се свакји кицошћ тои красоти диви. Hie вредно споменЂ да о томе бива, КадЂ човекЂ промисли, шта се ту ужива; ЛанерЂ, ШтраусЂ, Морели, знаиенити лгоди, Када вашЂ инштрументЂ на валцерЂ загуди, Знаде произвести на свакоме балу, Обште чародћиство, и егленЂ и шалу, Тад' не ммсли нитко, што ће сутра бмти, Ту се мора ликерЂ, пунчЂ, токаерЂ пити, Ту се деле карте, разсиплго се новци,