Шумадинка

колико a изб нскуства и achiert расматранн знамЂ, многи путун) ; да ш светЂ ^иди и да имђ ce диви j и тако на примерљ: као што тебо, добрми npiwTenio, проводе као едну редкостЈЕ,. тако они проводе Hbioao гордо Л, по шеталишту пола света, прнншшкуш и опорочаваш све, и наиболћ лгоде сматраш за хотентоте. Они се задрже на едноме месту два три дана, па онда суде о правителству, внутренћмЂ устроиству, обичаима, народу и карахтеру наиточнје. КадЋ кући дођу, одма седну за асталт., да напишу путешеств1е; ер b то мора у светљ изићи. Оно се продае и чита, и сотимљ тако се ^o6ito тавна и заплетена понат1н о землнма и народима, да е ЦимерманЂ врло добро учиЈПО, што е лшдима на носв увеличателна стакла метуо, крозЂ кон едант> другога погрћшке увиђа. Тигарв . То е чудо заиста одђ ваши учени! Н. Заиста встђ! кадЂ бм ти човекЂ бмо, лшбезнш прЈнтелш тигре! па бм међу нвима зкиви ги морао, а те увћравамЂ да бм се ти радо опетЂ убенгалску повратЈо 5 они су по већои части несносни лшди. Тигарђ . Како то? Д. То е лако понати. Гордоств наведе човека иа нанвеће будалаштине, кое бмва по већои части кодђ учени. Већа е частЂ суетна као какова жена, прзница, oсветолшбива и завидлљива. ПритомЂ редко е Htiosa намера, да истину и правду нађу , нег > они оће с .амо да у свету велику ролу играш и да светле; и тако потомђ све оће еданЂ одђ другогЂ да е паметн!и; нико непризнае •i-алиику Иити се поправити даде. СадЂ суди каква слЈ.дства fofa тврдоглавства мораш бмти. Ако оћешЂ да се о томе уверишЂ, то отиди само укнЂигопродавиице, тамо ћешЂ утонути у Брошире и повремегга списанЈн, одђ кои иека, жигђ наивеће будалаштине носе. вданЂ опорочава другогт., нико иикогђ неоставла на cboioh чести; они се инате често као пралћ, и ншова е паметЂ често тако велика да човечЈе срце и чуство никакво место у нви. ма немаш. — Они се сви боре за славу и безсмертЈе, и уображаваш да по света за нби зна, а д опетЂ мислимћ да наши наивећи ученици неће бмти тако здраво познати кодђ васЂ у бенгалскои. (Продужићесе.)

Т Р И П Р I И Т Е Д. fl. (И зђ Хердера.) Неверуи ни едномЂ прјнтелш оно, у чему га шште ииси H3Kycio; на гостби и части млого више има npiaTeлл, него кодђ врата тавнице. бданЂ човекЂ имао е три npiflTe -ла, двоицу одђ нђи врло е лгобго, а спрамЂ трећегЂ — иремда му е таи наиболвш бмо —• равнодушанЂ се свагда показивао. бданЂ путЂ буде онђ предЂ судЂ позватЂ, гди е невино, али вр. ло нко обтуженЂ бмо. И онда рекне онђ своимђ npiaTeлвима: „кои ће одђ васЂ ићи самномЂ, да сведочи за мене ербо а самв врло обтуженв . и судЂ е на мене разлшћенЂ ? •'' Првми одђ npiaTe.iH извини се одма сђ тммђ , да неможе ићи, сбогЂ друп'и cboi'h послова. Друrift допратји га до врата суднице, али боећи се разлшћеногЂ судје, врати се опетЂ натрагЂ. А трећји, у когђ се онђ нанманћ уздао, уђе са нвимђ унутра. Стане говорити и сведочити за нј.га тако, да га суд1н не само за невина призна, него га шштђ и обдари.

Три прЈатела има човекЂ на овомђ свету. — Но како се они владаш сирамЂ нћга при смртномЂ часу, кадЂ га Богђ на судЂ позива? •— НовацЂ нћговЂ прввш и наиболвЈи пр1'ателв оставла га одма, и ни еданЂ коракв некорачи сђ нвиме. — Сродницм и пр?ателви нћгови, допрате га до гроба, па онда се врате нвшвшмђ кућама. Tpehifi npiaTe.iB — когђ е онђ често у свомв животу заборавлао — то е: нћгова добра дћла. Она само прате га, до престола судје, она иду предЂ нвимђ и говоре за нћга — траже и налазе милосрд1'е и помилованћ. бдна Србкинл. (*

0 РЕЧИ ХУДОЖНИКТ). У овимђ новинама стоаше подђ насловомв „Буква" доказиванћ, да художестео , и художникг долази одђ хуdbiu. Л нисамв ни наиманћ тога мнћнЈа. Славенск1'и езикђ има кромћ речи худии и речв худогт, , у зват. един. художе, у имен. множ. худози. Худоег озиачава разумна, учена, искусна човека. То се види изђ иослашл апостола Лкова глав. 3. стих. 13. Лгцо кто премудрт, и худоег, во васЂ, да покажетг отђ добраго ж -utin дкла свон вЂ кротости u премудрости. У грчкои библш стои едаСг;);!шг. у славенскои худогг , у латинскои scientia praeditus, у немачкои ^tug. Тако и кадЂ у езикЂ дублћ проникнешЂ, и нћгово словопроизводство болћ промотришЂ, лсно бмва, да речи художество, и художиикЂ долазе одђ худогЂ , а не одт, худип. В. Лазићв.

Д 0 М А ћ Е 11 0 В 0 С Т И. Скоп% 22. rluijapin 1832. год. Премда емо поудалћни овде одђ остале наше браће Срба, опетЂ читагоћи новние ваше и К )Јкну Пчелу, дознаемо како вм тамо првогЂ просветитела СрбскогЂ С. Саву, по свммђ црквама н манаствфима торжествуете и великолћпно славите, и мм читагоћи то, у срцу нашему сузе туге и жалости стежемо, чувствугоћи ту дубоку жалоств, зашто да се ирвми просветителв Cp6cisiK свуда по црквама пое и слави, а кодђ насЂ овде, гди е првми путв светв увид !о и прва лћта свогђ младенчества провео, да се не слави. Но шта ћемо кадЂ смо претиснути теретомв незнана и преимутцествомЂ други нацја. О Боже мои! какова е то грдна промена, и да ли е то светимв нћговимЂ мановевЈемЂ тако наређено, да се Cp6cniS родЂ по удалћннмЂ краевима данасЂ слави, а онде, гди е некада прва нћгова сила и снага стаала, да у тами живи. Читамо и то овде, како Србски смнови. пролазе свуда стране землћ и градове, и гди се годђ коа обштина и Фамилја Србска налази, прилћжно описуш и са осталомЋ браћомЂ упознаго, а за насЂ овде нико ни мукаетв , као да смо излазкомв narpiapxa нашегЂ проклетству некомв предати. Камо СрбскогЂ смна, да овде наша мћста пооди, гди е прво светилиште Србскогв ciona бмло, заиста овде бм богато *) Кадт> 6bi хтела свака Србкннд, госпон илн господична, кое умеду сђ туђег -b езика што годт. преиести, нли саме написатн ; да намт. шалго кн^ижевне и забавне прнлоге: онда оваи листђ Hocio 6bi с' већимт. поносоит. свое ;кенско име. За садт. Шумадннка благодари овон CBoioB неименованои сестри, за оваи малин али лепЂ прилогЂ н жели да се и друге млого броиие нјјне сестре на нго угледе. У.