Шумадинка

полћ за поијјстницу Србску нашао. Прво да пооди СрбckiK монастмрв високе Дечанс. иа онда f/arpif/pmiio llehb, после ђурђеве Стубове и оданде да дође у Скогт%, или у Cnon.rh, а наиболћ у Сиуплћ, ербо ово место ирви су Србн подигли, и назвали Скуплћ одт> туда, што ово место у еднои низкои долини лежи, а са CBiro страна обколававд га брда, као на подоб/в .Ужице, само што већу равницу у долви одћ Ужнце има, и вода се у nlira са свпо страна у вароии. слива и сиупла, збогх. чега е потомђ ово место и добмло име одђ старБ! Срба СкуплК , то сстб гди се вода скуплн и сабира и крозљ сваку улицу и данданашнви тече, и калдрму испира. Овде насредЂ вароши има едно голо брдашце, на no^ođie умке какве, и казук» да е ту еданЂ манастмрг. претрпанЂ, а виду се у наоколо зидине неке, дакле вћроатно е, да е нћка Србска светинн иодђ нђимђ и претрпана. Одавде требало бш иосћтити Србска ce.ia, названа „Црна Гора" коа одавде на три сата подђ планиномЂ качаникомЂ прострта леже. Овм села има свега 17. и то све велика села, ни едио маH'i одђ 150. домова, и у нвима све сами Срби живе и дјн. лектомЂ сремскимЂ говоре. ЖителЂи ови села имавд неко особено право, то еств они су се i оштб у време пропасти Србске, Порти обвезали, да ћеду iofi свагда вћрни 6б1ти, и сђ нвоие противу неирјателн воевати, зато су они свагда opy^ie иосили као и турцм, и сђ нвима заедно на воину ишли, и одђ великогЂ даннЈл свагда су заштеђивани бмвали, и зулумћари нису нигда смели на нви насртати, као што ни данасЂ несмеду. Одћло имђ е осо. бито, што нико овуда неноси, и казувд, да е то првобитно npocTbi Срба одћло. У свакомЂ томђ селу има црква и звоно. Кодђ села пакЂ h"учевиста, кое преко триста домова брои, има и манасткфЂ, кои се назмвлћ истммђ именомЂ „Кучевиста" а слави летнћгЂ Архангела Гавршла. У томђ монастмру има едно звоно, кое е 1811. године саливено у Београду за Србску школу. На нћму е изображенЂ св. Сава Арх !епископЂ Србскш, а доле подписано стои, да е саливено у Београду при владћнпо господара Teopria Петровића вожда СрбскогЂ. Исто звоно поклон1о е манастмру овомђ нћк1и АсанЂ-БегЂ, кои е 1813. године 6bio сђ воискомђ у Београду, па кадЂ су момцм нћгови исто звоно уилнчкали, онђ одкупи одђ нђи, сђ намеромЂ да у истомђ селу Кучевиста, кое е нћговЂ ЧитлукЂ, начини сатЂ, на no^o6ie као што у Београду у граду има. Но доцше истбш АсанЂ и нћгова два брата Ибраимђ и МуртезанЂ, падну у немилостЂ кодђ цара и еданЂ му братЂ на иречацЂ умре, а другогЂ отеравд у ЦариградЂ^ онђ онда седећи едно вече предЂ кућомЂ на чардаку, и снуждено разммшлававдћи о cBoioii и породице свое пропасти, загледи се и у звоно речено , кое е пред в кућомЂ на гредама станло, иа га на еданпутЂ та ммсао обузме: да не буде и у томе што Богу сагрћипо, што е исто звоно, кое е на храмЂ Божш наменћно, одузео, па га одма сутра данЂ даде однети у манастмрЂ и тамо га поклони, кое е и данасЂ у истоме манастБфу. Зато велимЂ, овде бм се много коешта могло полезно за насЂ и за повћстннцу нашу изнаћи и сакупити, само да нисмо тако занемарени, но валнда ће и томе кадЂ данЂ доћи, валдда ћеду се и насЂ кадгодЂ наша браћа опоменути и потражити. Сђ ГрцБша овдашнБимЂ шштђ тако у двоумномЂ помиренјвд за нашу школу стоимо, и само гледамо кадЂ ће између иасЂ опетЂ пламенЂ мрзости букнути.

— 3. Фебр. Нћгова свћтлостЂ нашЂ Книзђ дао е, као на данЂ рођенн нћне свћтлости кнлгинћ Персиде, едну слину вечерну забаву, на Koiofi су присуствовали господа конзули, и млогобронна овдашнн господа и грађани. СТРАНЕ Н 0 В 0 С Т И. — При концу 1851. год. Банка аустриска имала е у готовомђ новцу 42,727.556. Фор. ср..— а у банкнотама има у течешвд 215,656.519. ч>ор. ср. ■— После Римскогћ царства, немамо у светскои исторш ни едну државу кол бм се могла с' РусвдмЂ сравнити, што се тиче нћногЂ брзогЂ растенл. врбо у години 1462. Pycia Hie више него 6. милЈона жителл имала. — 1584. имала е 12. милтна. — Год. 1689. просторЂ Pycie изноcio е на 14. милшна енгл. квадратнм милн. И 16. милтна житела. — Год. 1725. 15. мил1она □ милл и 20, мил^она жителн. — 1825. год. 20. милтна и 55. милјона жителн. —• По наидоцшемЂ попису у 1851. години површина целе Руcie износи на 22. милтна енгл. □• милн, и има 65. милтна обигателн. — бромЂ Бунапарта постао е президентовогЂ ФранцускогЂ сената. — ДекретомЂ президента, помиловани су сви они кои су 6б1ли за реиубликомЂ и слободомтЈ заблудили. — Савћтовало се у Лондону да свм тамошнБИ бегунцм кои се као што пишу, 40. хил. налази, помоћу правителства изселе у Канаду, и да се тамо свакоме поклони по 50. дана землћ за оранћ. Нека ору некЂ се лебомЂ ране, а нека се окану слободе, идући за нђомђ млоги су умрли одђ глади. — У Бечу правослови давали су балЂ накомЂ е 6б1ло 1300. душа, измеђЂ кои знатнш су бмли, попечителЂи БахЂ, ТунЂ, ТинФелдЂ. —• У Генуи забранћно маскирати се на баловима овогђ карневала. ( Кодђ насЂ Фала Богу слободно е свакомђ у свако доба маскирати се.) — УправителБ главне стаклене Фабрике у АустрЈи 1озеФЂ Вагнер-b позванЂ е у ЦариградЂ, ербо порга намћрава неколико стаклени Фабрика у турскои подићи. — У Бечу опегЂ су 20. милтна банкнота авно спалили. —- У Францускои у Бордоу, 11. Лнуара тако е тресенћ землћ 6б1ло , да су на више места конби што су кола вукли поплашили се и кола изпревраћали. — У Мадриду пуцао е еданЂ на Шнанску кралЂицу и panio е, но не опасно. — Иоведено питанћ о светомЂ гробу изравннно е сђ портомЂ по тракгату 1760. год. на задоволвство турске и Фр анцуске. •— У Аустрш чуемо да су метули у пензш десетЂ офи. цира Срба, с6огђ тога узрока iuto „веле" да нису се показали у ратнвшЂ годинама храбри противу душманина. (Како ће бмти храбри противЂ душманина, кадЂ нису знали ко имђ е душманинЂ.)

ТЕЧАИ НОВАЦА У БЕЧ У. Дукати 31 у х Сребро 24%

У Кнбигопечатнби Кнлжества СрБ16.