Шумадинка

-ОЛј В) р * дивећи се величини торонн и иепоти штрасбургскогљ пива записао, да. колико е великЈи онаи торонв, iouiTT. е веhifi човекЂ, то еств онаи човекћ што e пронашао пиво, и коие ће немцш да подигну у Минхену споменЂ. Наравна стварв да самљ то све србски записао, ерљ л неумемЂ, нити самг. ишта друго до сада на туђемЂ езмку написао, осимђ неколико квита да самв изправно новце одђ банкера прим!о. Мм платимо што смо ту потрошили , и ionrre свакш обдаримо добро оиогђ чувара, и купимо одђ нћга по ед. ну бакрену велику медалт на Koioft е сва црква и торонв лепо изрезано. И онда одклшча памЂ врата одђ правогЂ торони, и почнемо се на иово пенлти. Ово е пенанК транло јоштђ дугке, и еданЂ за другимЂ ишлисмо ; овм степенн нису бмли тавни, и бмли су готово са снммђ на полго; и само су танкимЂ мермернммЂ стубовмма на коима су сталли, обграђени. Одозго јоштђ e лепше погледати бмло млого то значи, онолики просторЂ на еданпутЂ прегледати, и све што е на нћму еднммЂ погледомЂ видити и чуствомђ уживати; и вароши, и полн, и Раину и гвозденми путЂ кои се поредЂ Раине као 3Mia са своимђ млогоброинммђ колима и свошмђ пушећоМЂ се машиномЂ тамо амо noBia, и удалћне брегове и све еднммЂ погледомЂ прегледати. Оданде, кадЂ се виде на гвозденомЂ путу парна кола гди летећа машина изб'ш димђ еданЂ за другимћ , ни нашто већма неналичи него на конлника коме конв има ходђ равана, а онћ запалш чибукЂ па тако идуНигда на већои висини ни сам& бмо и нигда далћ одђ землћ ни самв стаао. Мм неостанемо дуго горе, — боили смо се несвести, ерЂ већЂ мало по мало почела се бмла земли да окреће око насЂ; а кадЂ погледамо у облаке кои су преко насЂ ишли, чинило вамЂ се да они стое а мм заедно са торонломЂ да идемо. Но то е ништа, него кадЂ смо почели слазити онда е страшно. КадЂ смо се пепнли гледали смо све узбрдо, па намЂ е све едно бмло, али кадЂ почнемо низђ оне степене слазити, кои нису ограђени ни заклонћни, него се непрестано видила земла изподђ насЂ, бмла су намЂ млогима горка уста одђ стра. КадЂ смо се пеннли, викали смо, сменли се и лармали; али при слазенш свакш е ћутао и добро nasio гди ће ногомђ стати. Басамацм неиду посредини торонн него по краго и то готово са свммђ сђ полн. Мисмо слазили, и цела землн окретала се изђ подђ насЂ. — И сви здраво сиђемо, на оно прво место, гди смо се на ново одморил>}Ј и на ново вештини оногђ зиданн чудили. Ништа друго готово невидишЂ него све мале округле камене стубове. И на сва четири ћошка одђ тш малм стубова начинћни су до подђ врЂ велики стубови у коима, т. е. на свакомЂ ћошку по едни басамацм имаго, кои горе воде, но само су едни отворени, т. е. они коима смо мм чакЂ до подђ врЂ до оногђ места што се зове Латерна дошли. И то е све тако вешто споено, да неможешЂ себи предстанити гди е она снага и лчина, кон, таи гр. днми теретЂ држи. За млогш таи стубЂ ммслш бм. кадЂ 6бј га здраво рукомЂ новукао, да 6bi се изчупао. Алито све стои на свомђ месту. — Слазећи далћ млоги су бронли колико има басамака. Одђ землћ до на врЂ торонн ii;via свега висине 490. стопа. И има 635. басамака, кое смо мм наиире горе, а после доле прешли, и кадЂ смо на землго сашли већЂ су намЂ ноге одђ умора клецале. (ПродуженЉ сл^ћдуе.)

*• Д 0 М А fi Е Н0В0СТИ. — Изђ Крагуевца лвлнго намЂ слћдугоћи случаи: Некш СретенЂ АврамовићЂ изђ села Липнице среза Гружанскогђ жешо се и npaBio е свадбу 22. пр. м. при свршетку свадбе нћго†зстђ ђорђе ПантовићЂ кои е у еватовима воивода бмо, попенћ се на кућу младоженћ Срете* на, и почне кро†скидати, и по обичаго одкивао е даске одђ крова дотле, докле му невеста ше изнела кошулго и дала. Но онђ се опетЂ nie са свммђ окануо. Онда младожена повиче изђ преДЂ куће: „скидаи се бре сђ куће, или ћу те садЂ изђ пиштолд." И да бм га иећма уплаmio, извади пиштолб и на ђорђа кои е кућу pyinio окрене. Но по несрећи уплашго га е вмше него iiito е требало, ерђ пнштолб се окине, и ђорђе сђ куће стрмоглавце стро пошта се. кои одма после 2i. сата и умре. А мла доженго Сретена затворе. Садв —. ако судови тога осуде на вћчну po6iro, шта ће са невестомЂ бмти ? •— М. — Нека Вида жена Ике Радоиковића изђ Буча окр. ГургусовачкогЂ 35. год. стара, кадЂ iofl се случаино мужЂ кодђ куће nie дешо, — на еданпутЂ дође изванЂ себе, кои нигда до сада Hie у то станћ долазила — счепа сикиру у кући и са истомђ свое женско одђ 4. године дете именомЂ Милену удари по врату оштрицемЋ, тако да е глава детета само мало на кожи остала, по томћ одсече детегу руку — па онда остави сикиру, изађе на полћ, заклгоча врата — и у тече у шуму. Гди е сђ едне високе стћне у еданЋ велигпи сметЂ снега скочила. Гди су е селаци после дугогЂ траженн и нашли. — П.

С Т Р А II Е II 0 В 0 С Т II. •— Цариградске новине лвлпго да се тамо догодш еданЂ случаи о коме сада нанвише говоре. Познатми КадалвенЂ, директорЂ Француске поште у Цариграду, узлше на едногЂ доста немирногЋ конн, кои после краткогЂ ода узме узду на зубе. И КалдеванЂ тако падне, да е одма изванЂ свести изашао, — и особито е се у гливу и уруку y6io. ПосланикЂ Француски ЛавалетЂ узео га е у кола, и однео да се вида. Но слаба е надежда да ће остати. •— Исте новине нвлаго да е секретарЂ посланичества епглескогЂ Г. Ализонђ , кренуо се за у БеоградЂ, сбогЂ изравнешл измећу србскогЂ правителства и енглезкогђ конзула Г. Фонблана. (пре два дана истбш секретарЂ приспћо е сувимЂ у БеоградЋ.)

ОглаеЂ. 0) (2—3) Ио одобренго надлежне власти имаго се у окр. ЦрнорћчкомЂ две цркве, и то една у селу Слатини, Вражогрнскомђ срезу, а друга у Болћвцу, срезу ЗаечарскомЂ по плану и сђ торонвомЂ изнова градити: чега ради Началничество ово свима зидарскимЂ маисторима, зато облвлгое, да бм се онаи кои 6bi ту грађевину на себе примт, до 15. Марта ове године или ово -окружномЂ или коме одђ надлежнм срезкш Началника поради уговора утоме npinnio. JVs 385. Изђ канцелар1е Началничества Окр. ЦрнорћчкогЂ, 30. Лнуара 1852. год. у Заечару.

У Кш .игопечатнјби КнЛЖЕСТВА Срвш.