Шумадинка

нотонђ, и наликЂ е на турску музииу. 6рЋ осииђ добоша, и неколико различнм Фиаута и лискова. немаш готово ништа више. И то е чудновато видити, како по чииовима, неки ОФицири носе само едну еполету, другји стаpiii у чину носи обадве; после тога носе едну са ресама а другу безт. реса, и тако, ко Hie навикиуо мора му се смешно чинити. И солдати и ОФицири носе прилично дугачке капуте. И оФицири имаго свое телећнлке у коима носе свое потребе на леђима. Солдати свое кесе за барутЂ неиосе остраг-b, него предЂ собомЂ напредЂ. ШтрасбургЂ Hie ми се ни мало допао. Премда неможе му се одрећи, она трговачка јкивостђ , коп припада само онои вароши, кон е скела између две цветагоће велине дргкаве, као што е Француска и Германјл. У Штрасбургу нитђ су чисти Французи, ни чисти немцм — а тако исто обадва езмка изкварена су мешовиномЂ та два међусобомЂ тарућа се елемента. У обште говори се Француски, но cBaiiiH готов« разуме и говори обадва езмка нижа и npoCTia класа задржала е шште свое старо нћмачко Hapb^ie. Мало улица има лепм. куће су старе и немаго вкуса — има такође сокака врло узанм и прилично нечисти. Ича прокопанЂ каналЂ, кои скопчава Штрасбургћ са Р зиномђ . ГрадЂ е врло пкђ и добро обзиданЂ и утврђенЂ, у коме обично по 6. хил. Француски солдати стои. А у целои вароши има близу 70. хилнда житела. Таи градЂ утврђенЂ е одђ славногЂ Вобана. — Но таквм градова и тврдинн можешЂ видити на млого места у Европи; али цркву и торон^ као што е онде, изванЂ Штрасбурга неможешЂ видити, нити можешЂ себм представити. Онакове висине, онакове MaficTopie, окакове лепоте и симетр1 - е, н се иисамв надао ни у сну снити а камоли видити. И да нема у Штрасбургу ништа друго осимђ оногђ едногЂ торонн, вредно бм бшло петЂ дана сђ пута да се човекЂ сврати да га види, u да у нћму цеии и уважава прошлоств, и да у нћму обожава способностЂ оне вештине кол е природомЂ човеку за разв!анћ дата. Црква е врло велика •— и бмла е сазидана јоштђ 1Е75. год. и одма после почео се зидати торонЂ. Taff славнми НеимарЂ што е управлао зиданћ, звао се брвинЋ ШтаинбахЂ, но онђ Hie могао за свогђ живота довршити; и после ићгове смрти 1318. год. продужи нћговЂ смнђ , и текЂ Tpehiu маисторЂ 1оваиЂ Х илцђ изђ Келна доживи те 1438. год. доврши, и то само еданЂ торонЂ, а друпи на истои цркви, когђ су ммслили такође зидати и данЂ данасЂ стои неозиданЂ. Но тммђ готово лепше изгледа цела величина цркве, и сведочи да е човечш вештнна и снага оно почела и едну страну довршила, о чему nie сигурна бмла да ли за цело у нћнои могућиости стои. ТоронБ св. СтеФана у Бечу манБи е близу 70. стопа одђ штразбургскогЂ И онаи е у Бечу лепЂ и вешто направлћнЂ, али оваи у Штрасбургу далеко е вреднш човеч!егЋ дивленл. ТоронБ у Бечу како е прешао кровЂ цркве почео се одма врло примћтно танБити, оиаи у Штрасбургу пакЂ задржао е свого започету деблЂину готово чакЋ до свогђ свршетка. Када самБ при оваковомЂ лепомЂ споменику изћ старогЂ времена, онда бм иаиволт да самБ АрхитектЂ; а овако, обилаз10 самЂ, гледао и ди1но се без 'да самБ разумео сву пештину и красоту тога лепогЂ каменогЂ склопа; гледао самБ исто онако као што сзмб гледао што годђ одћ молованм предмета одђ РаФаела; видимђ и знамЂ да е лепо, и ту лепоту осећамт. у moi'oh души; али заше лепо, и шта управо ту лепоту чини, и шта е то што наше очи на себе као магнетЂ привлачи, нумемЂ ти ка-

> Шг зати. И вештина е оно велико своиство, ноа човека одћ човека разликуе. вдну исту стварЂ еданЂ истбш предметЂ 3 сваке очи другчје гледаго и другчје пресуђуго и цене. И да нисамЂ бно у друшству вештм архиктета не бм ти ни; оволико о томе торонго знао говорити, ерЂ н бм прошао поредЂ наилепшш предмета и небм се ни обазрео. КадЂ самБ ушао у ту нелику цркву, чинило ми се као да самЂ дошао у едно мало подземно царство. Велики сводђ цркве осланл се и лежи на танкимЂ каменимЂ стубовима кои су сви украшени са различнммЂ мермернБгмБ киповима, или другимЂ вешто изрезанБШЂ украсима. И како врата тако и прозори и све, зидано е у тако названомЂ готичномћ штилу — и све е неописане лепоте и величине. Ту у цркви има еданЂ стари велики врло знаменитЂ сатЂ, кои обично у подне млого маистор!н показуе. •Нисмо се дуго у цркви задржавали, него по што смо прегледали ilito се знатшегЂ имало видити, почели смо се пенлти на торонБ. Пенлли смо се дуго преко полумрачнм степенм, и пошто смо ммслили да смо већЂ у седлго небо стигли, изађемо на едно светло и пространо место одакле могли смо савЂ ШтрасбургЂ и све околине прегледати, и одатле т ^ кђ видимо вмше насЂ торонв, ерЂ нисмо се вмтие попели него гди е друпи торонв стао недовршенЂ, а то е бмла готово половина оногђ савршеногђ торонн. Ту одозго има соба, гди еданЂ човекЂ седи. Онаи недовршенмн торонБ одозго е лепо широкимЋ плочама поставлћнЂ, и nt> томе доста широкомЂ простору стое намештене клупе и астали, и слободанЂ изгледЂ има на све готово стране, наоколо само е до понса заограђено. Одатле кадЋ погледа човекЂ доле у сокаке и на шнцу, види остале лгоде као годђ марве хтедо petm мраве. Трокатне велике куће изгледаго мале, n прозори као мале рупе. ИзгледЂ одатле на непрегледане равнице, крозЂ кое се Раина као платно бели и тамо амо кривуда, изгледЂ одатле на Штрасбургљ и на друге околне манћ варошице и села, таи изгледБ може бмти могао 6bi се моловати, али другч!е неможе се описати, и безЋ свогђ собственогЂ оданде погледа неможе се почуствовати. А особито кад -Б се погледа на удалћне Француске брегове Вогезе; и на плавеће се преко Раине Шварцвалдске брегове, кое самЂ већЂ н прешао и иза кои ти ово писмо пишемЂ. Мм седнемо на те клупе да се одморимо, па онда на ново да предузмемо нашЂ путЂ кђ небу, и да се на ново пенћмо — КадЋ, алв ето ти оногђ човека што ту обично седи, и донесе неколико олби иива, шванцерскогЂ сира и другш манБи ђакон!а. То ми едва дочекамо, и неко да загаси жеђБ неко да се разлади одђ врућине, неко опетЂ за спомена, да може причаги да е на врЂ штрасбурскогЂ торона пио, еле свакш прекрене по неколико чаша, онаи изнесе изђ нћгове собе ioime и BiHa, и тако nie никакво чудо да се са врЂ торонн заори куцанћ чаша и гди кон ђачка песма, кон се само у хаиделберскимЂ кнаипама пева. Онаи чуварЂ изнесе намЂ ioniTe едну велику кнБигу, већу него ни еданЂ протоколЂ у нашБша судовима, то е кнБига гди се обично путницБ1 кои се на таи торонБ пешо ради спомена упишу; и тиме едну малу частицу лгодске суете задоволћ, и ирибаве мало вмше жа^лостногђ и малоутћшавагоћегЂ овоземногЂ човеч1егЂ безсмртЈн. Мм свакш слКдугоћи обичаго запишемо наша имена, и придодамо уз' име Ј оштђ по гди кое изречеш'е или по гди кои стихђ . Ако те кадЂ годђ случаи уШтрасбургЋ донесе, паћићешЂ у тои кнђиги безсмрт^н и мене, гди самБ