Шумадинка

землћ, нћму одђ некогЂ моренлопца спрЊбштене, кои е пређе нћга ове землЈ, пронашао 6io, потврђиванћ ово на таквима податцима се оснива, кои неоснованоств сви с у современици Колумбоки доказали. Нћгови су злотвори чрезЂ нвшве мрзке клевете и опаданн догле дотерали; да е OHfa у Illnaniio окованЂ доведенг>. Преко свега да су се ФердинандЂ и Изабела одт. овако недостоинм поступанл стидили, и н1.му поругателне окове скинути дали; али удовлетворен!н или накнаде онћ получ!о nie, Окове у ное е онг> у Хаити — пређе Хиспашола званои — окованЂ, и у Шпашш одведенЂ 6io, и кое е онђ за спомент> неблагодарности ul.na свогт> у соби cboi'oh висеће др:као, Hie братЋ нћговт. по завћту Колумбовомт>, заборавјо, у rpo6i. му метути. Колумбг. умрео е у Валладолиду 1506. тодине. У Пешти, Сћ неиецкогт> превсла Макрена Миловуковица.

и почемт> е томе наука и лгобавг. према грчкомт. мудролгоб|'го млого принела, iiito е то свирћпогЂ и суровогЂ Римлниина мнкимђ , благимЂ, прЈлтнимЂ и справедлвивимЂ учиннла, то могке ли се образугоћимЂ наукама дати лепше име, него што су чавечнимг\ наукама назване ? Доиста филпсоф'1н Hie бмла одђ нђи исклгочена, шта више бмла е она oBbi образЈгоћи се наука воспитателљка и другарица. часЂ мати, а часЂ кћн нБ10ва. Будући е дакле кодђ Рпмллна човечностЂ наипре као ублажителвка строги грађанскн закона и права, као права кћи философјв и образугоћи наука име добила, кое се затимЂ далћ сђ философјомђ распростирало: збогЂ тога треба намЂ и име и дћло почитовати. И у наисуевћрншмЂ и наитавн !*имЂ временима опоминнло е се име huraaniora као озбилвну и лепу цћлЂ, кого су науке подпомагатн имале; па ову цћлЂ нећемо ни мм никадЂ напустити. Дабогме, мм нећемо заборавити оно знатно благо, кое намЂ е дублћ разсматранћ човеческе природе засвагда набавило; а то е познан% наши сила и способностт, нашегЂ позива и наше дужности. У право оно, чиме се човекЂ одђ животинћ разликуе, естЋ нћговЂ значаи, нћгово опредћленћ; овога се онђ немогке исто опако одрећи као ни саме човечности. Ово е бмла права наука човечности у noioif су намЂ Грцм и Римлнни прекрасно предходили. ЧовекЂ има волго, онђ е способанЋ за 3aitoin>. Нћговћ му е умЂ законЂ, светми ненарушимми законЋ, одћ когђ никадЋ одступити несме, одђ когђ нетреба никадћ да одступи. ЧовекЂ nie canio механичнми удЂ лриродногђ склапа, него е онђ духЂ кои природу управла. Онђ треба уму да слКдуе; све око нћга, нарочито нћгова собствена дћла треба да управлн сходно обштемЂ наче лу света. Ту томе me онђ никаквомЂ принуђенго подвргнутЋ, да, онђ се и немоЈке принудити. Онђ се самЂ опредћлива, онђ установллва са другима нћму подобно мислећимЂ створенлма по светимЂ ненарушнмимЂ законима неко дружтво. По таквимЂ законима онт> е npifii'e.n., грађанинЂ, супругЋ, отацЂ и наипосле саграђанинЂ велике вароши бож1е на землЂи, ^ јошмћ законЋ, духЂ и свеобuiTbiu ул1Ђ човечества господари, расположе и управлл. превео Владимирт. ТовановићЂ.

ПИСМО ХРИСТОФОРА КОЛУМБА, откровителл америке, У куби писано, У комћ онђ тужбе свое противб неблагодарногб света, кралбици cboioh излвлгое. „С едамЂ година 6aeio сам се н при ВашемЂ кралћвскомЋ дворномЂ стану, и седамт> година ми е говорено, да е предпр1 - апе мое будалаштина. СадЂ, почемЂ самв путЂ разкрч1'о, захтеваго већЂ чизмари и крончи повелћ -•— npHBn .ierie — на откриванћ новм земалл. Л пакЂ гонћнЂ и заборавлћнЋ, немогу нигда на Хиспан'олу и на Пер|'у помислити, да очи мое са сузама не напунимЂ. ДвадесетЋ година самв л у служби вашегЂ Височества стано, мое тело е слабо, мое су косе све оседиле, а и сузе су ме оставиле. Ожали ме садЂ, о иебо, као што и л землго оплакуемЋ; жалите ме вм, кои лгобовЋ, истину, и правду почитуете." 11рим-&тба спрiotluiтителn : завистЂ и злоба, нису се нигда умориле Колумба гонити, оне су разгласиле, као дасе находи то, да су на западнои страни Европе налазеће се

II У Т ii II Ч К X II И С М А .'/ Донаурлиингену 14. ./пг. 1847. год. Ако нема пословице а оно требало бм е направити, да гди млого друштва заедно пођу, онде едва двоица заедно дођу. Тако бмва свагда, па тако е морало бмти и сада. Оно велико ђачко друпггво у Бадену, о комђ самЂ ти у последнћмЂ момђ писму roeopio, разштркало се на све стране. Но ипакЂ уговорили смо данЂ, да се едни у ШаФхаузену, а други у Цириху изчекамо и састанемо и ако одржимо сви речЋ онда ће намЂ путЋ двоиномћ бмти upiaTiiiK, Kpahift и лакипи. Изђ Бадена кадЋ смо пошли, и кадЂ смо на гвозденомђ путу бмли у Келу, нисмо се могли уздржати, да се несвратимо у ШтрасбургЋ кои е сђ оне стране Раине са своимђ високим7з торонЋомЂ предЂ нашимЂ очима стано. - Пређ емо Раину преко моста кои е лежао на лађама^ ту е Раина широка као ДунавЂ алп лепа, и одђ бистрине чисто зелени се. Одђ обале до вароши имали смо ићи дуже, него што смо се надали. То е првми путЋ да самЂ стао ногомћ на Фраицуску землго, на опу землго кол е у CBoiofi HCTOpiR превазишла све друге новоподигнуте народе, у добродћтелЂИ, знанго, вештини, учености, и наипосле и у грозности. Нћна нова HCTopia, забуни странца толико да нема кадЂ ммслиги на ићне давно прошле догађае. ПутникЋ, ако се небави изклгочително са истоpioMT., задоволЋи се да зна само нову Француску Епоху. И ко зна добро Француску исторјго одђ cto година до сада, таи доста за себе зна. У Штрасбургу нашао еамЂ млого коешта, iiito е за мене бмло ново. Одма при улазку у ШтрасбургЂ видт самЂ на плацу екзециранд, млоге солдате и ОФицире, кои су се сђ оружћмЂ упражннвали. Чудо ми е бмло видити да свакш гаи пешакЂ носаше ca свимћ црвене панталоне. Француски солдати по већои части малоп> су узраста, и необично црноманлсти су, то валЋда сбогЂ тога iiito су се дуже времепа задржавали у Африки, гди су се сђ Арапима тукли. Нигди шштћ нисамЂ видјо да се тако хитро зекцираго солдати као у Штрасбургу, а тако валЋда и по другимЋ ФранцускимЋ местима. Шта годђ раде? они тако раде isao да е наивећа итна, прн упражннванго и солдати и официри непрестано готово трче. бдина Hfaioea воена музика nie ми се допала. Она е одвећЂ мо-