Шумадинка

vy>®

60 UV/ » Wv

ви СБ1нови отечества, и одђ кои већљ имамо по свБша главн1имЂ варошима веште лекаре кои су свршили науку леченл у Бечу или у Паризу. — Бугарска има Фала Боry доста мецената, кои подпомашу народнми напредакљ. ТаквомЂ едномт. родолгобцу, когб cmo данасљ саранили, илачемо на гробу. Овдашнви грађанинв НаиденЂ Христог вићт., своимђ трудомЂ из!> сиромашногЂ станн подигао се до знаменитогЂ богатства — онђ е за живота трошјо и подпомагао сироте а особито школе. Онт> е rio смрти оставЈо 110. хилнда гроша бугарскомБ овдашнћмЂ скорозаведеномт. училишту. ГрчкоК школи остав1о е 50. хилгроша ; на овдашнго болницу ocTaaio е 70. хил. гроша ; а на бугарску цркву у Цариградз г оставлн 17. хил. гроша.Тога родолгобца саранили смо данас-b торжествено , овдашнБи митропо .ипЧ), страни конзули, млогоброина парада ђака и грађана. Надгробно лепо слово roBopio е Никодимт. Тенедецч,. Крушевацт, 8. Фебруара. Нћкш допасателљ, у 13. брого правителвствени нокина подт. именом -t Г. 11. чуди се како е дописателБ чланка у 7. брого Шумадинке казао, да магере саме носе свого д ћцу на крштенћ, и каЈке да е дописателБ таи имао предв очима зимнћ доба, оштарЂ вћ•гарЂ и ледЂ на рћкама, па е cTBopio у свонш мисли едну луду породилго, коа е чекала онаи данЂ кадЂ ће зима наилгоће беснити, те да дћте носи у цркву да крсти, и ка :ке да ће му се Јкене по селу сменти као невештомв Htioвимђ обмчаима; па благодарећи му томђ приликомЂ подсмеително на томђ вћрномЂ зкивопису, продугкава далћ и опровргава у свему истинитостг, наведеногЂ чланка. Мени е се ово опровргаванћ доста тавно а и надувено видило, ерЂ дописателг, у Шумадинки асно е казао како матере дћцу на крштенћ носе. Дописателв пакт. Г. П. у правителствеиимЂ новинама као мимогредно а можда и презрително каже, да е дописателг. чланка у 7. брого Шумадинке очима видш, ко носи младенца на крштенћ, ко иде уЗЂ младенца до цркве, каква се частг, за кума спрема •—• о овоме т. е. о куму nie ни бшла речт. у Шумадинки — но никако nie казао нзрикомЂ ко младенца носи, идели мати сђ нбимђ до цркве или не. Зато немогу да пропустимЂ и да не одговоримЂ дописателго чланка у 13. брого правителјБствени новина, да е нћгово умствованћ не осноиано, или npaeie да речемЂ онђ е јоштђ манћ познатЂ са обмчаима нашегЂ народа, него дописателБ чланка у 7. брого Шумадинке. Л дописателн Г. П. увћравамЂ овдћ у Крушевцу има црква кнез. ЛазаромЂ сазидана но кућа макар-Б н одђ последнћгЂ доба нема, увћравамЂ га далћ да одђ овдашнћ крушевачке цркве између 15. села што дћцу овдћ ради крштенн доносе има неколико коа iy 2 , 2, Zy 2 , и 3. сата далеко одстое, и да дћцу башЂ матере или доносе или ако е кућа задружшн re има ко другш дћте донети, она мора сђ нбимђ доћи; еле на свакш начинЂ деца се по селима безБ матере никако неносе уцркву на крштенћ, но шта вмше, мати кадЂ дете одђ куће понесе или са дететомЂ пође, ако е дете мушко, оиа понесе са собомЂ каково сечиво па кадЂ дете крстити почну она узме неко мало дрвце и иепрестано докле се крштенћ сврши делвка, ept. кадЂ oiso при крштенго чини нада се да ће iofi дћте радно бмти, ако ли е пакЂ женско а мати такође узме неко мало дрвце, и е. днако га као вретено окреће, те да бм iofi кћи добра предила бмла. Па кадЂ има села кон оволико далеко одђ цркве одстое, и кадЂ као што реко, нема кодђ сваке цр.|

кве кућа, нити се вода на крштенћ детета грее, то ће онда Г. П. ако искренЂ човекЂ буде морати признати, да nie имао право што е мнћнје дописателн чланка у 7. брого Шумадинке у обште и то онако опровргавао. Но ако онђ — Г. П. — буде изђ Београда или изђ каквогв другогђ мћста, гди су лгоди мало изображени него по селима, то ће га незнанћ извинити, — незнанћ никогђ не извиннва •— а ми ћемо му рећи да убудуће стварв болћ позна, иа оида riepo узме и што о нвои напише. ДописателБ Г. П. каже да се одђ 1848. год. крштенћ одђ Митрова до ђурђева дана свр иава у кући породилћ, то се такође но селима не чини окромЂ тамо у Београду -зашто е како чуемЂ БеоградЂ на внсини па е близу небо — и ако какова налога одђ вћппе духовне власти има свештенство, н свакогЂ па и Г. II. увћравамЂ да та наредба нашемЂ народу никако лозната nie, нити се и кои на исту позвати зна. За наведено ће дакле дописателБ чланка у 13. брого прав. новина Г. П. исто онако опростити као и за онаи узрокЂ одђ нћга наведенми, да се кодђ нзсђ у миранћ ускорава што нашЂ народЂ едне исте алг.ине зими и лети носи, ерЂ то nie истина, будући кодђ насЂ женске лети кошулго и сукнго — завЈнчу — а мушки гаће и кошулго, зими пакЂ женске а.и.ину до землћ дугачку одђ сукна а мужгии и чакшире одђ сукна носе, као што то и данасЂ mo/i мати мое стрине, и скоро све тетке ову сукнену алЂину зими носе. А. А, II. ^ У прошлои Шумадинки ивили смо, да е Г. Ализонђ секр. енгл. посланичества изђ Цариграда овдћ приспћо, с6огђ нзравнеша између правителства и енгл. конзула, кое сада поправлимо сђ тммђ , што лвламо да е та стварЂ у Цариграду свршена. —• У неделго 17. о. м. после тридневногЂ болованн, преселт се у вћчностг. СтеванЂ ГруборовићЂ, столоначалникЂ ин. одћленјн кнаж. канцелар1е. У нћму е изгублћнЂ способанЂ и прилћжаиЂ чиновникђ, прЈлтелни су у ићму искрена прјатела, а жена и четворо неодгаене деце, изгубили су едину подпору. Тћло нћгово гоче е саранћно. CoaKiu кои га е познавао уздануће и рећи ће: Богђ да му душу прости."

СТРАНЕ Н 0 В 0 С Т И. —• Млоге новине говоре, да е кралЂ белгинскш, писао своеручно кралго праИскомЂ, и asio му, да е поуздано извћштенЂ, да ће Француска воиска ударити на Белгпо. •— Брои жителн на острову Родосу, износи на 38. хил. Међу коима су 28. хал. Грцм, 6. хил. Турцм, 2500. Евреи, 1500. странцм. •— Новине о Францускои авлнго, да Бунапарта све ближе и ближе корача императорскомЂ престолу, и можемо се свакш данБ надати да ћемо на едан' лутЂ чути дае се за цара крунисао.

Огласљ. Никола Стеч -ановићЂ трговацЂ подђ кућомЂ Госп. Ил1*е Гарашанииа ■ нашао е 1. сребрнЂ сатЂ даклемЂ кои !га изгубЈо некасе кодђ истогђ пр1нви. [ • •' •-

У Кнбигопечатнђи КнЛЖЕСТВЛ CpBle.