Шумадинка

<\\ ј, r,Q е /»-

ги крозЂ наст. тече." Славени каису то исто, и придодаго ioinT-b да међ b нвима утиче. И можда ће доћи кадт, годљ и такво срећно и просвећепо време, да ће се ова три непр1ателг.ска народа међљ собомЋ тући, само да виде ^ie е Дунаво. Има една мала дрвена куиа, коне на мотки насађена, и сђ uoioMTi путницБ1 заиташ воде те niro за спомена. Л заитагоћи тмме воду да шемт,, и да се ум1емЂ, замутјо самв савг, изворљ, зато ако вамт. Дунаво мутно дође, немоите се чудити, ер г Б а самБ кривЂ. Изт. овогђ обзиданогт, извора има еданБ каналЂ кои води Дунаво крозв землго на полћ, кои малми изворЂ утиче одма у лепу реку БригахЂ а мало ниже одма утиче другш потокђ кои се зове чиними се Брега, и одатле далћ зове се Дунаво. fl седнемЂ покраи овогђ зваменитогћ извора, гледао самг. непрестано у нћга како по мало и едва примћтно извире — гледао самБ и ммслјо сзмб , и морао самв се смеати кздђ се опоменемЂ . како се оваи ма.ши бунарЂ зове. И сто самв пута у себм помислт: то е дакле онаи иелик1и ДунавЂ. При оваквммЂ предметима, може човекЂ носгати философђ и преко свое волћ. i ледећи оваи изворЂ Дунава, чинило ми се да гледамћ великогЂ Карла или цара Нааолеона у колевци. Гледећи оваи изnop'b Дунава, гледамЂ судбину велинш лгодји. Шта моаге друго представити Дуиаво, него едногЂ силногђ завоеватела. Дунаво при извору мало е и слабо. мо.ке га наиманћ дете ирескочити; тако и онаи при рођен ^о ненкЂ е и мечакЂ; Дунаво тече и ломоћу другји uehifi река слогки ce и постае велико; човекЂ кои се увисЂ подигне, тако исто помоћу туђе крви слави се и зову га храбршмЂ. КадЂ бм Дунаву сву воду одузео, коа се другчЈе зове докђ у нћга неутече, онда за милшнђ година оваи изворЂ до Београда небг>1 могао Доћи; исто тако и кадЂ бм каквомЂ предводителго и воиводи туђа дћла и помоћв узео, остао бм мало и незнатно створенћ. Хиллда воиника туче се н гине, а предводителЂ гледа издалека крозЂ дурбилБ, кадЂ се бмтка сврши онда нћму честитаго побћду. Широко Дунаво тече и пресеца Европу, то исто значи као кадЂ кажу, НаполеонЂ nortopio Европу -- а одђ онм друпи силпм река кое у нћга утичу, и одђ ohbi другји воиника што су нзгинули, нема ни спомена.— Овде преповедаго, да еданЂ МаџарЂ, кои е желп>, да Пешта иБудимЂбуду заедно, зато е чакЂ изђ пеште дошао и saasio овде Дунаво, и ммслго е у ce6bi: „ала ће се чудити у Пешти, кадЂ Ду наво на еданЂ путЂ пресуши," •— Вид10 самЂ Дунаво тамо у нашммЂ краевима у нћговои сили и снази, v.u,\\o самт. га овде у колевки; Ј оштђ ми остае та жела да му видимђ гробЂ, да видимђ нћгово у.пће. Јоштђ бм ти писао, али бирташЂ отвори врата , и прекине ми писанћ, нћговммЂ крупнммЂ гласомЂ,- „Ако заповедате ручакЂ е гоговђ!" (Продужен^ сл^дуе.)

М II Р 0 ђ S 'il (Речннкт. за жиоотт. ) Kncejti, е одређенЂ природомБ за морске школЂке и жабе, но лгоди а особито жене, иреотели су имђ Hbioeo место на овомћ свету, и кадЂ се човекЂ или жена накити бисеромЂ ; ммсли Вогђ зна иако е се лепо накитш. ЦветЂ од гз бисера, мисле да е лепипи и да за вкусни погледЂ више вреди одђ едногЂ лепогЂ полбскогђ цвета, Гди е таи маисторЂ међу нама, кои може за ми.понђ дуката, начинити едну ружу, опакву, као што е природа начини, и да v.ii« у hio сву лепоту за душу, дражестЂ за

око, мирисЂ за носђ , и нћгкностЂ за чуство. Нема скуплћгЂ и лепшегЂ цвета на свету коимђ се човек!. или а«ена може закитити, него онаи, котђ човечЈл вештина nie кадра иачипити. — О, како е човекЂ смешанЂ у свачему! — одђ злата, сребра, драгогЂ камена и бисера, прави цве" ће на подобје природногЂ цвећа ■— и са свомђ својомђ вештиномЂ, nie кадарЂ ни у пола начинити да е наликЋ правомЂ природномЂ цвету — и опетЂ една златиа безт> икаквогЂ мириса пачинћна ружа, уважава се међу лгодма више, него хиладе природнм лепм ружа. •— БисерЂ nie ништа друго, него беле округле ђинђуве. И само му е зато велика вредностБ, што га мало на свету има. Дакле то Hie бисерЂ, што човекЂ уважава, иего то е нћгова редкостб . Дакле вредностЂ бисера пестои у нћму самом-b. КадЂ бм пасулЂ бмо тако редакЂ као бисерЂ, онђ бм исто тако и бмо скупђ као бисерЂ, и небм се ништа чудили, кадЋ бм каква госпоа но неколико низа пасула, око врата обесила. А кадЂ бм бисера бмло колико пасула, онда бм се онђ на шаци на кантарЂ Mepio. Премда и садЋ, родЋ човечш већу ползу има одђ пасула него одђ бисера. ЧовекЂ не само у томе, него у свачему, има oбичаи, да уважава, почитуе и цени, сие оно, и само оно, што е редко, и чега мало има, то презире или за ништа држи. Тако човекЂ почитуе злато, драго каменћ и бисерЂ само зато што су редки — лгодш почитуго добродћтелБ, родо.нобЈе, правду, истину искреностЂ, поштенћ, лгобавЂ, и овммђ подобна, зато, што iif редко међу нБима има. II што е драго каменћ , међу осталммЂ плочама, то су те поштености међу осталммЂ страстима. А на противђ ла:кћ, крађа, неправда, ласканћ, мрзостЂ, пакостг>, завистЂ и прочи ихђ же нћстЂ числа, обичне су ствари, и будући да се врло често и свуда налазе на свету, и нису никаква редкостЂ, заго се и несматраго за ништа, илиако се и сматраго, а оно се сматраго снрамЂ поштена, као гвожђе спрамЂ злата или остало каменћ сирамЂ д!аманта. Исто се тако ноступа и са животинбомђ. Лзф ва и ЖираФа кодђ naci> у Европи нема, зато и стое на гласу и у цени, и зато ifi и загворе у гвоздене кавезе , и свакЂ за нби пмта и гледа in; а паса и магараца има и сувише, кое нико нити затвара, ни чува, ни почитуе, зато што нису никаква редкостЂ, и што ifi више па свету има, тммђ манћ важе. Све дакле чега мало има, то млого важи. бдно едино изат|'е међу Србима има : кодћ насЂ мало кнг.ига има, па опетЋ неваже млого нити се жели за нЂима; у свему ДРугомЂ остаемо слћдствени, то естЂ, што вмше кнбига излази, тимђ манћ маримо за нби.

Д 0 М А ћ Е II 0 0 0 С Т И. U вдреии 25. Ннцарп. И кодћ naci, све више и вмше напредуе народнми животђ. Кздђ поммслимо како е 6yrapciiifi народЋ, пре крагкогЂ времена стаао, и како е редко бмло наћи човека међу нама да зна читати и писати, кадЂ поммслимо на скору нашу прошлостБ , а погледамо садашнЂОстЂ; морамо се иадати будућности далеко болг.оА, иего што бм пре краткогЂ времена и поммслити могли. Школе у коима стотинама млади ђака врве, наиболљи су сведокЂ наше близу зоре. Кнбигс кодђ наСЂ већ-b нису редкостЂ као што и бугарска садана кпБижевностђ Btniie има учевнћ! кнБига него забавни, и те исте учевне кпЂиге иродаго се v толикомђ брого и то скупомг. ценомЂ, као да е читагоћи публикумЂ иа степену изображенја европски народа, Сви богати трговцм полове свое иманћ, и даго на школе, шалго младиће у Француску. Грчkv и Pj'ciio на науке, одђ кои очекуемо да ће бмтн пра-