Шумадинка

но. скинче nie у коиори." А жена одговор : ,,Што брo.i ji iпн тако дКтниски! 3api> га ннсн метнуо у куини подт> кар.шцу? „А, тако ће н бмти", рече Мирко, „мене е сант> i Meo", иа онда оде те узме свннче изт> коморе и безт. сваке иуие однесе ra, а будући да nie знао у помрчинн гдћ му е др .угЂ то ra н нехтћде чекати, мислећи, да ће онђ већљ и сам-1> доћи на уречено мћсто у шуми. А кадт. е Ранко ушао унутра н хт1>о да опипа свинче да види. е.ш на сво.мђ мћсту, повиче на свого Јкену: „а.ено, свинче памЂ нпакЂ однесоше обешеннци." Аин 1педао, да му се тако брзо нстисне заиогаи изђ руке, иего нође у по■геру за крад.шнвцима, и кадЂ е стигао Мирка, кои бмшпе пећЂ даиеко умакао, и кадЂ е вндјо, да е онђ самЂ, брзо промћнн гласЂ, па као Влаино ироговори: „Брате, даи садЂ мепи свинче, тм си се yMOpio." Мнрко номисли, да му е доиста братв на му даде свинче рекавши му, да ће оиђ да иде /1апредЂ у шуму да наложи ватру. Ранио се пакЂ вратн натрагЂ, па рече самн себи: ОпетЂ си у мене, мнла моа печенко? иа однесе свинче кући. МеђугимЂ е тумарао Нлаико по помрчини, докђ Hie смо-rpio ватру у шуми, па е онда тамо отишао и запмтао свога брата ; вли у тебе свинче, Мпрко?" Мирко му пакЂ рече: „ЗарЂ iiie у тебе, Влаико?" Тада они разрогаче очи еданЂ на другогЂ, и ннде, да шмђ негреба онако н itiH жарЂ одђ растовогђ иверл за спреманћ печенп. Али тимђ лћпше праскаше ватра у Ранковои кунни. врт> како онђ дође кући, такн се изсћче свинче и котао на ватру метне. врЂ Ранко говораше: „Жено, л самв гладанЂ, и ако се зарапа ненаедемо, хоће насЂ оии ннткови оставити гладне." КадЂ е пакЂ онђ легао у еданЂ прикранкЂ и мало задреMiio, а а.сна едномЂ гвозденомЂ вилгошкоМ1> превртала ме» о, па еданпутЂ погледала на страну, ерт> ioft мужт> почно усну Јздисати, наеданнутЂ дође крозЂ димннкђ некаква оштра мотка, те се забоде у наиболгЛи комадЂ у котлу и ст> овимђ се опетт> нодигне гореј и докђ е мужђ усну све rope ечао, а она се око нћга све брижл1>ив|'е 1 забавлнла, спусти се и по другш путЂ мотка: и кадЂ е жена будила Ранка говорећи: „Ранко, аиде сада да едемо," тада котао бмнше лразанЂ н небмше нуждна ватра за спремап1> печенл. У истин пакЂ махЂ кадт> они хтћдоше гладни лећи снавати мислећи: кадт> се врагу допало свинче, то га мм немогкемо имати, — снђоше шмђ сђ крова крадлБивци, па кроЗЂ рупу одђ зида уђоше у комору. а одтуда у собу, донесавши оно, што су уловили. СадЂ буде см I> ji и весела. Онн су ели и пили, шалили се и смћнли, као да су знали, да ће шмђ to послћднБш нутЂ бмти, они су се веселили, докле nie мћсецЂ у иослћднђои четврти npeiuao кућицу и докђ нису пћтлови у селу по другш путЂ закукурекали, и издалека се чуло лаиић касаискогЂ псета. врЂ јимђ четници уђоше у трагЂ, и кадЂ е ранкова жена рекла. „ВећЂ е време да с,е леjne", иогорише четници унутра н зоогђ украденогЂ koiir одведоше Мирка н Влаика у тавинцу. посрбјо Ст. П. Д 0 М А fi Е II 0 В 0 С Т И. — СтолоначалникЂ одћленјн санитета при нонч. вну■гренби дћла ПетарЂ ГовановнћЂ родомЂ изђ Страгара, носле дугогЂ болованн престав^о се 5. т. м. у вћчноств. — За време топлогђ , времена у npoiunoMb месецу, нет и \ћимЂ АлексићЂ, изч> Козака среза лдранскогЂ иашао е, у заклону зрелу агоду.

—. Г. ђока ПавловићЂ нисарЂ, нослао е еданЂ лепЂ и редакЂ сребрнЂ србски иовацЂ, одђ времена цара СтеФана. — Важну вћстБ добмлн смо изђ Цариграда, да е Решид-паша подигнутЂ опетЂ иа зваше неликогЂ везира. За президента дивана на место Решид -паше поставлћнЂ МустаФа-паша, бмвш1и негда паша острова К Р ете. РеуФ-паша само е 40. дана бмо великимЂ везиромЂ. Сви пр1ателБи цивилизац1'е и напредка у турскои радуго се овомђ повратку Решид-паше. Ироиена e одђ веће важности негЂ што се ммсли. ЕнглезкШ, pycnift и Францусш'и посланикЂ, захтевали су и добили, свое nacoiue. и за неколико дана оставиће ЦариградЂ. И тако за сздђ све велике Европске државе бм ће заступане само секретарима и помоћницима одпутовани посланика.

С Т Р А Н Е Н 0 В 0 С Т И. — У Лондону установлдва се сагозЂ носленика, таконазвано братсгво, као запрека самоволБСтву оим лица, коа uocao радити даго. Држана е заго н скупштина, у Koiofi су говорили слова: еданЂ тишлерЂ, едант> шнаГЈдерЂ, еданЂ ineiuHpi.iifi. ФарбарЂ , цигармаисгорЂ и еданЂ типограФЂ. (Тоштђ е Фалт разносителБ Шумадинке). — Нре некогЂ времена пронашао е еданЂ ЕеглезЂ неку справу, сђ itoioMi, е могао лако разбити наивеће лађе, па е предлонпо правителству свомђ , да му одкупи ову згоду, али nie му се желн испунила; садт> пакЂ, одкако су се Енглези почели плашнти , да ћеду Французи на нБ1 - ову землго ударити, види се пробитачна прилика за тогђ изобрћтателн, ерђ Енглези нису никако ради гостима ФранцузкимЂ. — Грчко правит»*лство заповедило е, да 14 Полака и генералт> МилбићЂ за 24 сата изиђу изђ државе. — Првми министерЂ шаха персискогЂ Мирза ТахиХанЂ буде протеранЂ v КаханЂ , гди су му по заповести шаха четири жиле v купалишту отворили, одђ чега е морао умреги. — Пређе са обичнимЂ воздушнимЂ телеграФомт> могла се каква вћстБ за 1 сагЂ едва на 200 мила далеко послати, а садЂ са електричнимЂ телеграФомЂ прелеће просторЂ одђ 70.000 милн за секундЂ.

ОгласЂ. (6) 0 —3) Кућа мол исиодђ Тоскине, у сава-мали, подђ цимеромЂ „кодђ Кралћвића Марка" кол има 6 дућана 6 соба, 4 куине, еданЂ велишн подрумЂ, и празна плаца 7 Фапи сђ лица идући на малу шнцу, продае се изђ слободне рупе. Ко бн е годђ имао волго купити, нека се погодбе ради мени у истоВ кући прјлви. У Београду 5. Марта 1852 год. МиханлЂ МилићевићЂ, ћурч1н. ТЕЧАИ НОВАЦА У БЕЧУ. Дукати 31 Сребро 24%

У Кнбигопечатни Кнлжества Срвш.