Шумадинка

-SM 74

онако доста oriopo, да сваио дете зна да е ГГраиска независнма; а н опетт> вама кажешЂ да свако дете кодђ наст> зна, да вн сви завнсите одћ вашегљ кралн. а онђ независи ни од1ј кога, па нн одћ самогЋ закона — кодћ наеЋ пакЋ у Шванцерскои, нема ннкога кои 6w се иазвао нашимћ господаромЋ, изтј кога руку гледали бм ми наша права, да намЋ делн као прослцмма — и дае илн одузима како му е кадЋ волн. Ми ннсмо ничјк поданицш лашЂ владателБ nie нико другш осимћ закона , н 1>му смо сви безусловно подчин1 )1ш, нКгови смо само и слободе поданицн." РОБЕРТЂ ФУЛТОНЂ. ОВАИ СЛАВНИ МЕХАНИКЈћ И ИЗОВРЕТИТЕЛБ ПАРО ПЛОВИТВЕ, Р0Д10 СЕ У СЕВЕРНОИ АМЕРИКИ , ГЈЕНЗИЛВЛН1И, МЕСТУ ЛАНДКАСРТУ 1161. А УМРО 6 1815.ГОД. Прво покутенћ са паропловомЋ учишо е Фјлтонћ у Нев-1орку 1807. кои е оданде до Албаше узводу по ХудЈону и опетЋ натрагЂ n.iooio, растодн). ове две варошн едпе одћ друге изиоси 150. енглезки милн, а ФултонЂ е онамо 52. а натрогЋ 30. сати потребовао; оваи срећанЂ успГ.хЋ побуд|'о е кђ подразкавашо, гако. да су за неколико година све реке са паропловима покривене бмле. У осталомЂ неслуаш на чест!, жителЂнма Ф. Ст. да су опи нзобретателн иаропловнтбе, тако рећи, одћ глади умрети оставнли. 1оштћ ни споменикт. овомђ заслЈЈкеномђ музку подигнутЋ Hie. ТенЂ пређе некогЂ времена почелн се, нћгове заоставше Фами .пе сећати, ст. тимђ , да су се у свакомЂ нароплову кутје поставиле, у кое се мнлостинн за оснромашену Фултонову Фа .ми.иго скупла. Ст. немецкогт. превела. Макрнна Мнловуковица.

еДАНТ) ЛЕНШТИИА H ЧЕТИРИ ГОДИШНН ВРЕМЕНА. КадЂ у момђ мнрномт. уединешо на посте.н.и лежећи бацнмЂ HcnHi viotiiri погледЂ на четири годишнн времена, нашегЂ тако названогЂ ум1феногЂ поднебјн, кое бм се млого пре променЂиво назватн, онда вндимђ , да свако годишнћ време доводи у неко отезанћ удова смртиогт. човека, пое у обичномЂ животу ле1њостЂ зовемо. У нролеће, говоримо, цвета вода, а да у то време и зова цвета, познато е. И ако нисамв никадЋ Mapio да дозиамЂ, какавЋ упли†има оваи воденБ1и и зовинђ цветЂ иа човеч!е тћло, опетЂ лезки у искуству, да е човекЋ у то време врло ленЂ. Н сћ мое стране мислнмс. да е поменуто цветанћ у овомћ иоивленпо са свимћ певино и дрјннмђ, да само промена зимнћ ладноће са пролетнБОМЂтонлогомћ оно дћнство производи. Што се лета тиче, оно намЂ опетЂ доноси псеће дане, и валЂда неће ннко одрећи , да насЂ несносна врућина овогђ времена внше него икадЂ у ленЂОстЂ доводи. бсепЂ е калнва, ладна и мокра. Ово, па и мутпи облацм, сђ коима е есеић небо покрнвено, чиии насЂ суморне, мучне и ленћ. Баремћ на самогЂ себе примћтш самБ у есенЂ неку неописану ленЂостЂ и кадЋ у ово roдишнћ време виднмђ да су други лгодш трудолгобиви, онда за цело мнслнмђ , да имђ е то трудолгобЈе кисело, и да не раде што имђ се ради, него што лдни немогу другчје зкипнти. ■—

Зими пакЋ ако нежелимо, да се смрзнемо, морамо по вазданЂ око вруће Фуруне седитн и у вече поредЂ какве кнЂиге илђ новииа задрематн, и заспати. Ко мозке бмти прилћжанЂ и радити, кадЂ се у топлон соби на мекану постелго пружи? — Немогућа стварЂ! — А мени е свака зима еднака. Па тако самБ ти еднако ленЂ. Истнна више самг. се пута наканЂИвао да будемЋ прилћжанЂ, а.ш промена овм четирн годишнђн времена неда ми башЋ пикако. Ioiiittj да иеморамЂ когомћ срећомЋ естн и пити, л се иикадЂ иебм ни мако сђ кревета. \лi. опетЂ ч>ала Богу, валБда ће и меии доћн време, да се едаппутЂ ситђ наспавамЋ. А, а, а! гле, мени се опетт. зева а текЂ што самЂ устао. ТРН КРАДЛБИВЦА. Нешто ћемо приповћдатн о трима крадлЂивцима, али оне, кои ће то читати, напредЂ молнмо, да за ову прилику небуду одвећћ строги у испитивапго нстине. Мирко н B.iaitKO јоштђ су одђ дћгинЂСтва терали занатЋ свогђ отца, кон iiiMfa е бмо обћшент.; н ioiuTb неiiiK Раико, иђ!овђ саученнкЂ, држао е сђ ni.inia и бмо е између нђи наимлађш. Они нису y6ia.m лгоде нитн су нападали на нђн , него су само ноћу разгледали кокошинлке, па кадЂ е бмло ирилике и куине, подр^ме и амбаре а тако и сандуке сђ новцима, и на вашарима они су свагда наиевтшпе пазарили. КадЂ пакЂ Hie бмло ништа красти, онн су се самн измећу себе упра.кннвали, задавагоћн едант. другомЂ каква смћла дћла, да бм се тако већма усавршили у свомђ занату. вдномЋ кадЂ су ишли по некаквои шуми Мирко спази на сдномђ високомђ дрвету птицу гдћ лежн у свомђ гнћзду, па запмта свое другове: „Ко ће бмти тако вреданЋ, да изђ оногћ гнћзда нзвадн вн, а да птица неосћтн." Влаико се као мачка узпужа на дрво, па полако се ириблшки гпћзду и направнвши на нћму рупицу одоздо, тако извади пл, да птица и неосћти па онда опетЂ закрпи гнћздо маовиномЂ, те сиђе доле.„Али ко ће садЂ подметнути подћ птицу ла, а да она и неосћти," речеВлаико! Тада се Мирко узпужа горе, али Влаико за нђимћ, и докђ е Мирко полагано подмећао лн, Влаико му полагапо скнне чаншире да онђ и неосћти: Ту садЋ буде великогЂ смћн, и она друга двонца признаду, да е Вланко наиболЂ1и маисторЂ. Ранко пакЂ рече. „Л већЂ видимђ , да л сђ вама пемогу изићи на краи, и ако дође до тога, да у каквон рђавои кући ломимо погачу, па наиђемо на рута†носђ, то се н небоимЂ, да ће васЂ глава заболетн, али богме мене заиста хоће." Сђ тимђ ift онђ оставм, па стане са свошмђ гкеномЂ као домаћинЋ честно и поштено живитн. 6 дномђ у есенЂ она двоица, кадЂ недавно бмпху украли едногт. конл на копбскомћ вашару, ноходе Ранка, па га запитаго, како му ej е.рЂ они бмау чули, да е онђ заклао свинче, па га хтћдоше мало потражити. Свинче висаше у комори ua зиду. КадЂ они одоше, рече Ранко cnoiofi жени: „Жено, n ћу унети свинче у куину, па ћу га поклопити карлицомт., ерЋ иначе до с^тра неће бмти наше." Ноћу дођу она двоица, па што лакше могоше пробио зидћ одћ коморе, али свинчета небмжпе ондћ. Ранко нешто осћти, па дигиувши се, стане разгледати око куће. МеђутимЂ се Мирко увуче на друпи краи у кућу до постелћ, гдћ е жена лежала, па променћннмЋ, мужевлћвимЋ гласомт.|рече: „же-